Izvor: Glas javnosti, 19.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da ispečeš pola litre mučenice
Jedna od značajnijih atrakcija ovogodišnje smotre najboljih trubača u Guči, bar su tako procenili novinari, bila je najveća truba koju je napravio Milanovčanin Radoslav Grujović Gibo. Bio je Sabor turbača u Guči, a na Saboru je bio i Gibo koji je doživeo finansijski fijasko jer nije uspeo da proda najveću do sada viđenu trubu od bakra čija je dužina preko tri metra.
- Mnogi su mi je tražili, ali ja je >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << nisam dao. Rekao sam sebi - ili ćeš je prodati pravom kupcu koji će je platiti koliko vredi, ili je uopšte nećeš prodavati - objašnjava Gibo razlog zbog čega nije prodao najveću trubu, a Gibova rečenica neodoljivo podseća na jednu čuvenu rečenicu iz jednog još čuvenijeg filma.
Dakle, „pravi“ nije naišao i Gibo nije uspeo da „utopi“ svoju bakarnu trubu za 2.000 evrića, kako je planirao, pa će ona od sada krasiti njegovo dvorište u milanovačkom prigradskom naselju Lunjevica. Lepo dvorište biće još lepše sa velikom trubom, a u dvorištu radionica neobičnog limara. Prema narodnoj - što nema u izlogu, ima u radnji, odnosno, u radionici gde Gibo od običnog bakarnog lima pravi svašta. Ipak, među tim Gibovim limenim rukotvorinama počasno mesto zauzimaju mali kazani za pečenje rakije - od 0,5 litara, pa veći, još veći, sve do najvećeg u kome može da se ispeče čak pet litara kvalitetne srpske mučenice.
- Joj, da ti samo znaš kakva je to lepota kada se iskiva bakar i kada se prave ovi kazančići. Za ove veće treba mi oko 15 dana, ali za ove manje, boga mi, najmanje mesec dana jer je posao mnogo pipaviji. Svaki, pa i najmanji, je pravi pravcati lampek u malom - ima bakarni kazan za kominu, kapak, tabarku, kiler za kondenzaciju, lulu, ložište, drvenu kapalicu sa drvenim gradom kojim se meri količina rakije u kapalici... Ma, sve ko pravi lampek - funkcioniše, apsolutno! Svaki kazančić koji sam do sada napravio sam i isprobao - sipam u kazan malo blage rakije, potpalim i čekam da potekne prepečenica. Kada sve to proverim i kada pregledam svaku nitnu, onda je lampek spreman za gledanje i pečenje rakije, a dosta sam ih i prodao. Znaš, vole ljudi, naravno ovi imućniji, da imaju ovako nešto u kući. Kazančići za rakiju koštaju između 300 i 800 evra. Jeste cena malo „pojaka“, ali se, brate, uloži i veliki rad. Ali, ako je, na priliku nekome skup kazan za pečenje rakije, ja mu odmah dam alternativu, mislim, ponudim mu da kupi minijaturne bakarne kotliće i bakrače. Znaš, nekako izgleda da je bakrač, ili bakračić, lako napraviti, ali nije tako. Ipak, nije da se hvalim, ali velika je, bre, to majstorija, a pravim ih u različitim veličinama - od onih ogromnih bakračina, do minijaturnih - priča o svom poslu Gibo milujući i očima i rukama svoje lampeke i bakrače.
Radoslav Grujović Gibo je nekada, kao majstor na glasu, živeo od pravljenja i postavljanja oluka, a sve ostalo je pravio iz zadovoljstva, ali, kaže, ova tranzicija je sve okrenula naopačke.
- Kad su pre pričali o tranziciji ja sam računao da, kada ta tranzicija dođe i do moje radionice, neću moći da ostanem živ od poslova pravljenja oluka, toliko su bili ubedljivi. Ali, oćeš - stigla tranzicija, a posla sve manje. E, moj Gibo, nikako da se opametiš! Tek u neko doba sam shvatio da su oni smislili tu tranziciju da se još više obogate. Ovako, za oluke me više niko i ne pita, jer niko ništa i ne gradi. Eto, zašto mi je pravljenje kazančića i bakrača postao glavni posao od koga samo preživljavam. Jes da to volim da radim, da mi pravljenje minijaturnih lapeka čini zadovoljstvo, ali oluci su, brate, posao od koga sam nekada, dok nije stigla ta tranzicija u naše krajeve, mnogo lepo živeo - kaže Gibo koji u glavi već drži skicu najveće trube od 20 metara koju će, kako tvrdi, već sledeće godine napraviti za Sabor trubača u Guči i koja će se lepo videti i iz „avaksa“.
