Izvor: Danas, 07.Avg.2014, 21:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolivud
Pažljivo razmatrajući koja kategorija biračkog tela neće biti zahvaćena bolnim reformama, premijer je nakon dubokog razmišljanja pobedonosno uskliknuo: „Krave!“ Bilo je to devedeset devetog dana Vučićeve Vlade Srbije, koja je za dve i po godine postojanja tradicionalnu manifestaciju „Sto dana vlade“ obeležavala najmanje tri puta. Ako tako nastave, uskoro će ravnopravno da pariraju Dragačevskom saboru trubača u Guči.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << />
I onda je premijer celu Vladu odveo u obilazak rogate stoke. Što je daleko bolje nego da je celu Vladu odveo u obilazak rogatog biračkog tela. Prilikom obilaska rogate stoke zaključili su da jedino Velja razlikuje kravu od bika. Dok ostatak Vlade suštinski ne razlikuje birača od vola.
Da Čika Jova Zmaj nije napisao pesmu „Ciganin hvali svoga konja“, nikada ne bismo shvatili pesmu Aleksandra Vučića „Premijer hvali tuđu kravu“. Bilo je to slučajno - taman što je na čelu ministarske kolone zakoračio u štalu, maestralno izbegavši balegu, i rekao: „Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za stočarstvo“ - jedna krava je pala u nesvest. Prema izjavama očevidaca, poslednje što je izgovorila bilo je: „Vučić!“
- Evo vidite, gospodo, ova krava je prva shvatila moj apel za promenu svesti kod Srba i pala je u promenu svesti, takoreći u nesvest - rekao je ponosno premijer.
Potom je domaćica, istaknuta farmerka iz Bačkog Gradišta, objasnila ministrima da jedna krava upravo treba da se oteli.
- Porođaj će biti bezbolan, ali smo zbog podrške bolnim reformama odlučili da porođaj bude bolan - objasnila je farmerka i tako uveličao sto dana bolne Vlade.
Naravno, umesto veterinara, stručnjaka za bezbolne porođaje, kravu je svojeručno otelio Vučić, dokazani ekspert za bolne porođaje.
Kravu, naravno, niko nije ništa pitao. Kao ni volove.
Svi ministri su jednoglasno ocenili da su neviđeno srećni jer Srbija konačno ima premijera „do bola“. On je logičan nastavak „Vlade sa dva bola“ koju je formirao „rahmetli“ Tadić uz pomoć živahnog Dačića, gde je jedan deo ministara bolelo uvo što je ubijen Đinđić, a one druge boleo ćošak što je umro Sloba. I tako je iz „Vlade sa dva bola“ izrasla Vlada sa mnogo bolova. Iz čega se da zaključiti da je između „Vlade sa dva bola“ i bolnih reformi put veoma kratak. I veoma bolan. Ministri su se potom rastrčali po imanju - uglavnom su tražili gde se nalazi švedski sto. Jedino je Vučić, neosetljiv na poroke tipa hrana, po imanju tražio švedski standard.
- Koju pesmu volite? - pitali su domaćini premijera.
- Neku bolnu. Recimo „Bolero“ - rekao je premijer.
- A šta volite da jedete?
- Nešto bolno. Recimo špagete „bolonjeze“.
- Gde idete na letovanje?
- Pa, nažalost, neću moću u Bol na Braču. Zato ću ići na Borsko jezero. To me mnogo podseća na moje omiljeno Bolno jezero - rekao je premijer.
- A šta vas najviše boli?
- Sve me boli. Samo, molim vas, nemojte da pitate Velju šta njega najviše boli. Posebno ne pred kamerama - zamolio je ljubazno premijer Vučić.
Dakle, budite bez brige. Sve će da vas boli, ali će vam posle biti mnogo bolje. Taj zubarski recept trajaće dok premijer - kad uspešno propadnu bolne - ne najavi bezbolne reforme.
Jednom rečju - Bolivud.
