Izvor: Story, 29.Avg.2015, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Boban i Marko Marković: Virtuoznost je više od nota
Trubači Boban i Marko Marković govore o Guči i zemljama u kojima ih publika obožava, opisuju zašto su strogi jedan prema drugom i komentarišu šta rade kada instrumente ostave po strani
Marko i Boban Marković, promo foto
Etnomuzikolozi još nisu tačno utvrdili ko je prvi doneo trubu u zapadnu Srbiju, u Guču, mesto gde je proteklog vikenda održan 55. Dragačevski sabor trubača. Neki tvrde da se s tim instrumentom prvi pojavio jedan vojnik, tačnije trubač, >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << koji je preživeo srpsko–turski rat. Navodno, zasluge se pripisuju i Milošu Obrenoviću koji je na svom dvoru u Kragujevcu osnovao vojnički orkestar sa trubačima. Međutim, Boban Marković je među prvima ovaj mesingani žuti instrument izneo iz naše zemlje. On je jedini ambasador Guče u svetu koji sa svojim sinom Markom vodi orkestar i svira širom planete. S njima smo razgovarali nakon što su, kao zvezde petog dana Sabora u Guči, oduševili publiku žestokim izvođenjem numera Marširala kralja Petra garda i Mađarica.
Story: Neretko vas pitaju da prokomentarišete odnos otac–sin, koji sa privatnog nivoa prenosite i na scenski. Jeste li stroži jedan prema drugom baš zbog toga što ste porodica?
Boban: Naravno, ali na tome počiva i uzajamno poverenje. Kada se Marko pridružio orkestru, bilo mu je potrebno neko vreme da nam svima pokaže šta može i ume, a onda je u tom procesu njegov razvoj išao munjevitom brzinom. Ustupio sam mu vodeću ulogu soliste u bendu, a kasnije je dobio prostora za komponovanje i aranžmane. Mislim da me je prevazišao kao svirač, ali i dalje mu nedostaje kilometraža koju ja imam.
Story: Marko, za razliku od vašeg oca, vi se nikada niste takmičili na Saboru trubača u Guči. Zbog čega?
- S jedne strane, čini mi se kao da nikada nisam imao vremena za to, ali nije me zanimalo ni da se takmičim, mada je Guča za mene posebno mesto. Možda sam jednostavno hteo da izbegnem bilo kakvu mogućnost da se moj rezultat na neki način pripiše tome što sam Bobanov sin. U svakom slučaju, spremao sam brojne muzičare da učestvuju na Saboru i mnogi od njih osvajali su nagrade.
Story: Bobane, kao višestruki pobednik ovog festivala, kako danas gledate na ovaj događaj?
- Nakon prve pobede u Guči, nagrade su počele da se nižu. Do 2001. godine osvojio sam sva priznanja koja je tamo moguće uzeti. Pored toga, proglašen sam za Ambasadora Guče u svetu, Počasnog građanina Guče i Akademika Sabora. Velika su to priznanja, ali isto tako i ogromna odgovornost. Mislim da su ljudi po prirodi nostalgični za prošlim vremenima i uvek nam se čini da je nekada bilo bolje. Takav je i moj odnos prema ovoj muzičkoj manifestaciji. Mislim da bi bilo dobro kada bi se sve vratilo na stanje od pre 15 ili 20 godina. Ipak, mogu samo da kažem da sam Guču voleo i da ću je uvek voleti. Kakva god da je, ona će biti posebno mesto za mene.
Story: Možemo da kažemo kako ste zahvaljujući trubi imali priliku da obiđete sve svetske meridijane. Gde uvek poželite da se vratite?
Boban: Guču svakako smatram svojom drugom kućom, jer smo se tokom godina uzajamno pomagali. Što se tiče našeg kontinenta, čini mi se da nas je publika svugde dobro prihvatala. Od Grčke na jugu do Norveške i Finske na severu. Interesantno je da i u tim hladnim zemljama posetioci odlično reaguju i dobro se zagreju uz našu muziku.
Story: Pripadnici romske populacije neretko se susreću sa brojnim predrasudama. Hajde da stvari posmatramo iz kontraperspektive: da li ste svoju društvenu poziciju iskoristili za napredak?
Boban: Nikada se time nisam bavio i samo me zanima muzika koju stvaram. Svakako da smo često nastupali na festivalima romske kulture i drugim manifestacijama koje su se bavile promocijom naše tradicije, ali nikada nisam pokušao da iskoristim situaciju i negde učestvujem samo zato što sam Rom.
Marko: Ne bavimo se aktivizmom, ali samim našim uspehom u zemlji i svetu, predstavljamo jedno od mnogih lepih lica romske kulture i tradicije.
Story: Smatrate li da su vam specifična energija, dar da se uživa u trenutku i harizma, najviše pomogli u tome da budete priznati i posebni?
Marko: Iako smo imali istog učitelja, njegovog oca, Boban i ja imamo drugačije iskustvo i različitu energiju. Dosta toga naučio sam još kao mali gledajući svog oca, a onda su usledile turneje sa orkestrom. Možete samo misliti kakav je osećaj kada sa 16 godina izađete na binu nekog velikog festivala pred deset ili više hiljada ljudi. Tada više nije važno iskustvo i šta ste uradili do tada, bitan je samo taj trenutak i neponovljivost tog momenta upravo je ono što ti pomaže da iz sebe izvučeš nešto za šta nisi ni znao da postoji.
Story: Bobane, vi ste samouki umetnik koji virtuoznost duguje urođenom osećaju za ritam i muziku. Kako onda komentarišete odnos između talenta, rada, upornosti i sreće?
- Sreća prati hrabre, a to su oni koji se bore za svoj talenat. Rezultati se ne postižu bez rada i talenat je samo mogućnost, šansa, nešto kao prednost pred početak trke. Ipak, morate da trčite kako biste stigli do cilja. Kad sam bio mali, ponekad me je mrzelo da vežbam, ali moj otac, svestan potencijala koji posedujem, bio je uporan i nije mi dozvolio da to ispustim. Nekad mi se čini da sam u životu najviše vremena proveo u sviranju. Sve je vežba, na primer i kada sviraš ono što znaš ili skidaš nove stvari, dok istražuješ zvuk i dinamiku svog bića i instrumenta... Virtuoznost je više od nota.
Story: Šta radite kada se distancirate od muzičkih obaveza?
Boban: Kada mi to vreme dozvoli, isključim sve telefone i odem da pecam na Vlasinu.
Marko: Dok se odmaram od muzičkih obaveza, uglavnom sviram, aranžiram ili komponujem nove stvari.
Story: Koji su trenutni angažmani vašeg orkestra i kakvi su vam planovi za predstojeći period?
Boban: Nedavno smo završili rad na novom albumu koji zajednički objavljujemo sa Jusinom Stečkovskom, muzičkom divom iz Poljske. Album je u fazi postprodukcije i radujemo se njegovom izlasku, kao i zajedničkim nastupima s njom.
Marko: U julu smo snimali spot na Vlasini i to je zaista bilo apsolutno uživanje za sve nas. Pored toga, pripremamo materijal i za svoj novi samostalni album. Na jesen očekuje nas intenzivna koncertna aktivnost i pripreme za dvomesečnu turneju po SAD i Kanadi na proleće 2016. godine.
Razgovarao: Stefan Tošović
