Izvor: Politika, 10.Sep.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd se ne vodi iz Guče
Nedopustivo je da gradske vlasti ne mogu od republike da dobiju dokumente o tome šta se od glavnog grada zahteva kada je reč o obnovi „Gazele”, kaže Milan Krkobabić, zamenik gradonačelnika Beograda
Republičke vlasti su na silu uvukle Beograd u priču o obnovi „Gazele”. Ne može neko da ode u Guču i kaže: „Radovi počinju tada i tada”, a da pre toga ne obavesti gradsku upravu o dinamici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obavljanja posla niti joj predoči koje su njene obaveze u projektu, kaže u razgovoru za „Politiku” Milan Krkobabić, zamenik gradonačelnika Beograda.
– Republika je nekritički prihvatila sve uslove Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj i sada grad mora da ispunjava tuđe obaveze. Da stvar bude gora, mi ne znamo ni šta konkretno treba da ispunimo, jer od republičkih organa nikako da dobijemo ugovore koje su sklapali sa evropskim bankarima. Više puta smo gradonačelnik Dragan Đilas i ja tražili da vidimo te dokumente, ali nam ih nikada nisu dostavili.
To znači da imate lošu koordinaciju sa republikom?
Gdegod se nadležnosti prepliću, ima problema. U ovom slučaju, „Gazela” je u nadležnosti republike i Javnog preduzeća „Putevi Srbije”, koje je pod kontrolom Ministarstva za infrastrukturu. Beogradu je, s druge strane, nametnuta obaveza da raseli nehigijensko naselje koje je bilo smešteno ispod mosta, a da pri tom od države nismo dobili ni dinar pomoći.
Ali, u Ministarstvu za infrastrukturu sede vaši koalicioni partneri...
Nije ovde reč o politici. Ja kritikujem dela, a ne ljude. Nedopustivo je da gradske vlasti ne mogu da dobiju ugovor o kreditu u kome tačno piše šta se od nas zahteva kada je reč o raseljavanju nehigijenskog naselja, pa se onda pojavljuju izjave pojedinih neodgovornih ljudi iz „Puteva Srbije” koji tvrde kako, navodno, nismo uspešno sproveli Akcioni plan, jer nismo romskim porodicama sagradili stanove od čvrstog materijala.
A da li je to zaista bio uslov evropskih bankara prilikom odobravanja kredita za popravku „Gazele”?
– Moguće je da su bankari to tražili od republike, koja je sa njima i potpisala ugovor. Ali onda neka ona to uradi, a ne grad. Ne može neko u naše ime da prihvata ispunjenje nemogućih uslova i da nas na taj način stavlja u poziciju taoca. Od nas se očekuje da za svaku od ukupno 200 raseljenih porodica izdvojimo oko 50.000 evra kako bismo im sagradili kuću ili stan. Pa, gde to ima u svetu?
Da li to onda znači da bankari neće pozitivno oceniti vaš akcioni plan i da cela priča o obnovi mosta pada u vodu?
U Evropskoj investicionoj banci i Evropskoj banci za obnovu i razvoj sede razumni ljudi sa kojima smo uspeli da pronađemo kompromisno rešenje. Za razliku od republike, mi nismo nekritički prihvatali njihove preporuke. Umesto toga, ponudili smo im da stanovnici nehigijenskog naselja zasad ostanu u privremenom smeštaju, gde inače imaju i struju i vodu i kompletnu infrastrukturu, a da posle konkurišu za dobijanje socijalnih stanova koje će Beograd graditi. Naš predlog je prihvaćen i na taj način smo pomogli onima koji strahuju da neće dobiti pare da završe famozne koridore koji se vide s Meseca, ali ne i sa zemlje. Tako da verujem da će uskoro EIB i EBRD dati pozitivnu ocenu o primeni Akcionog plana.
Šta su još bankari postavili kao uslov?
Njihov osnovni uslov, da bi nam dali kredit, bio je socijalizacija raseljenih stanovnika nehigijenskog naselja, a ne da im sagradimo kuće, kako to pričaju pojedinci iz Ministarstva za infrastrukturu i „Puteva Srbije”. Dakle, tražili su da za tih 200 porodica obezbedimo zdravstvenu zaštitu, da im omogućimo da lakše dođu do zaposlenja, kao i da njihova deca pođu u školu. Sve smo to uradili i to novcem iz gradskog budžeta, dakle parama beogradskih poreskih obveznika, a ne novcem republike ili zahvaljujući međunarodnim kreditima. Ali to smo učinili ne zbog zahteva evropskih bankara, već zato što je to u saglasju sa socijalnom politikom Beograda.
I šta sada ostaje sporno?
To što i dalje ne znamo ništa. Ne znamo kada počinju radovi, koliko će da traju, da li će most biti zatvoren za saobraćaj... Sve ove informacije republika je morala da nam dostavi u formi zvaničnog dokumenta, a ne da neko iz Guče daje izjave o početku ovako obimnog posla. Politika Beograda se ne vodi iz Guče.
N. Miković
----------------------------------------------------------
Drobnjak: O dinamici radova posle parafa
Beogradske vlasti će dobiti plan o dinamici radova na „Gazeli” čim firme „Štrabag” i „Putevi Srbije” potpišu ugovor o opravci mosta, kaže Zoran Drobnjak, direktor ovog javnog preduzeća. U izjavi za naš list on ističe da taj dokument još ne postoji, ali da će u njegovoj izradi, osim „Puteva Srbije” i pobednika na tenderu za obnovu najdužeg beogradskog mosta preko Save učestvovati i Beograd.
– Dinamiku popravke mosta će sačiniti stručnjaci „Puteva Srbije”, „Štrabaga”, gradskih vlasti i Saobraćajne policije. To ćemo uraditi čim potpišemo ugovor sa „Štrabagom”, ali prethodno Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj moraju da daju pozitivno mišljenje o sprovedenom Akcionom planu za izmeštanje nehigijenskog naselja – naglašava Drobnjak.
Na pitanje kada će gradske vlasti u Beogradu dobiti primerak ugovora koji je država sklopila sa evropskim bankarskim institucijama, kako bi znale šta su njihove obaveze, on je odgovorio da se ovaj dokument nalazi u Ministarstvu finansija, koje je i zaključilo ugovor o kreditu.
– U svakom slučaju, gradska uprava nema razloga za brigu, jer će do zatvaranja saobraćaja na mostu, što njih najviše interesuje, doći tek sledeće godine. A ceo posao će biti urađen u saradnji grada, republike, nas i izvođača radova – zaključuje Drobnjak.
[objavljeno: 11/09/2009]
