Izvor: Dzungla.org, 02.Nov.2013, 11:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaštita od gripa u jednoj dozi
Masovnom vakcinacijom grip bi mogao da se desetkuje: četvorostruko manje bi bilo onih sa teškim formama gripa, i duplo manje umrlih od posledica ove bolesti. Nažalost, u Srbiji je poslednjih 10 godina prepolovljen broj onih koji se vakcinišu. Na ovo u intervjuu za „Novosti“ upozorava primarijus dr Predrag Kon, epidemiolog i načelnik Jedinice za imunizaciju Zavoda za javno zdravlje Beograd. – Ove godine nove preporuke >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << o tome ko treba da se vakciniše protiv gripa stižu i od Svetske zdravstvene organizacije: na prvo mesto stavili su trudnice kao najznačajniju grupu koja treba da budu vakcinisana. Jer, trudnice čak sedam puta češće imaju teški oblik gripa. Na drugom mestu su izrazito gojazni, koji imaju i deset puta veći rizik za dobijanje teže forme gripa od ostale populacije. Hronični srčani i plućni bolesnici, dijabetičari, i svi stariji od 65 godina takođe se nalaze na spisku onih koji obavezno treba da se vakcinišu. * Da li u vakcinama ima novih sojeva i kako možemo da očekujemo da će se ponašati kad dospeju u cirkulaciju? – U Evropi je već izolovano oko 19 tipova virusa, među njima ima i novih sojeva. To su isti tipovi kao i ranijih godina: AH1N1, AH3N2 i B. Epidemiolozi ne mogu sa sigurnošću unapred da procene da li neki od ovih virusa može da izazove pandemiju. Jer, nikad se ne zna kako će virus da se ponaša prolaskom kroz populaciju. Potrebno je da prođe nekoliko nedelja od trenutka kada je virus izolovan da bi na osnovu ponašanja virusa mogli da procenimo kakv potencijal imaju.MALO ZAŠTIĆENIH * Koliko se stanovništvo vakciniše? – U Srbiji se vakciniše između tri i pet odsto populacije, a u Velikoj Britaniji čak 80 odsto stanovništva starijeg od 65 godina. U Mađarskoj se, recimo, prošle godine vakcinisalo više od miliona stanovnika. Amerikanci su još agilniji – tamo se više od 90 odsto stanovnika iz rizičnih kategorija vakciniše protiv gripa. * Kada se očekuje da će se virusi javiti u cirkulaciji? – Virusi gripa se u našoj zemlji obično javljaju u decembru ili januaru, mada su se, kada je bila pandemija, javili znatno ranije. Da li će neki virus izazvati pandemiju, ne možemo znati unapred. Pandemijskih virusa nema trenutno nigde u okruženju, pa samim tim nema ni opasnosti. * Šta sve utiče na to kako će se ponašati virus, i da li će imati pandemijske karakteristike? – To ne zavisi od samog virusa i njegovih osobina, već u prvom redu od otpornosti populacije. Dakle, ako je populacija vakcinisana i virus će da ima slabiju raširenost. Samo tada može da se očekuje da će se stanovništvo odbraniti od eventualne pandemije. Međutim, ako je stanovništvo neotporno, onda virus lakše prolazi kroz populaciju. Tako je, primera radi, trenutno oko 70 odsto ljudi imuno na virus svinjskog gripa, jer je virus već prošao kroz njih. Zbog toga taj virus više ne može da izazove pandemiju. * Može li da nas iznenadi neki novi soj sposoban da izazove pandemiju? – Uvek može da nas iznenadi. Nova vakcina koja se trenutno pravi, a koja će se pojaviti za pet do deset godina, moći će da nas štiti od svih virusa influence, jer ima drugačiji antigen. * Koje su prednosti vakcinacije? – Ako vakcinisan i oboli od gripa, kod njega virus ne prodire tako duboko kao kod onog koji se nije vakcinisao. Klinička slika bolesti je slabija. Takođe, četiri puta je jeftinije vakcinisati se protiv gripa, nego se lečiti od njega. * Da li su efekti vakcine isti kod svih? – Split vakcine koje mi imamo najmanje su efikasne kod najstarije populacije, a oni su i najosetljivije kategorije. Postoje vakcine, poput adjuvantnih ili intrakutanih koje imaju bolje zaštitne efekte, i imaju dužu zaštitu, ali mi ih nemamo. Amerikanci i Rusi recimo, koriste žive vakcine, kojima već decenijama vakcinišu svoju zdravu decu stariju od dve godine. Na taj način su značajno smanjili opasnost od širenja virusa. * Za koliko se stvara imunitet od trenutka kad se vakcina primi? – Najmanje za dve nedelje, i to za one koji se redovno vakcinišu. Mesec dana je potrebno da se imunitet stvori kod onih koji se prvi put vakcinišu, i zbog toga je upravo period od sredine oktobra do sredine decembra najidealnije vreme za vakcinu pošto sada nema još virusa u cirkulaciji. * Zbog čega se smanjuje interesovanje za obavezne vakcine kod dece? – Ako se sumnja na jednu vakcinu, onda su sve pod sumnjom. Tako smo i došli do situacije da se polako gubi poverenje ne samo u vakcine protiv gripa, već i u obavezne dečje vakcine. To sve može da dovede do potpunog prestanka imunizacije, a vremenom i da se pojedine iskorenjene bolesti ponovo jave. Činjenica je da ako se imunizacija smanji samo za deset odsto, za deset godina će se javiti mogućnost za izbijanje masovne epidemije.BORCI ZA BOLEST * Ko su protivnici vakcinacije? – Svake godine se sa početkom vakcinacije protiv gripa javljaju veoma jake grupe antivakcinalista koji imaju ogroman interes. Nažalost, i među lekarima ima antivakcinalista koji godinama tvrde da stavovi Svetske zdravstvene organizacije nisu tačni. Svako onaj ko govori protiv vakcinacije praktično se bori za bolest. * Strah od posledica vakcine potiče od slučajeva Giljen Bareovog sindroma koji je povezivan sa imunizacijom. Koliko je taj strah osnovan? – Giljen Bareov sindrom ne može da se pripiše vakcinaciji. Ne postoji nijedan naučni dokaz da je ova neurološka bolest posledica vakcinacije. Ovaj sindrom, što mnogi ne znaju, može da se dobije i kao posledica gripa, i to mnogo češće. Takođe, javlja se i kod infekcije kampilobakterom ili kod enterovirusa i kroz niz drugih stanja. * Šta je sa autizmom, koji je sve češći među decom, a za koga neki u stručnoj javnosti smatraju da je takođe posledica vakcinacije? – To je priča koja potiče iz Amerike, gde je je zbog velikog pritiska javnosti američka Administracija za hranu i lekove (FDA) donela odluku, bez obzira na to što nije bilo naučne potpore, da vakcine ne mogu da imaju tiomersal. To je konzervans koji sadrži određenu količinu žive, a nalazi
OpširnijeVečernje Novosti
Pogledaj vesti o: Nova godina
