Izvor: RTS, 04.Jan.2010, 09:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vremeplov (4. januar)
Na današnji dan rođeni Jakob Grip, nemački književnik i Luj Braj, tvorac pisma za slabovide i slepe osobe. Osnovano Evropsko udruženje slobodne trgovine (EFTA).
Godine 1785. rođen je Jakob Grim, nemački filolog, književnik i akademik. Bio je bibliotekar u Kaselu, a potom profesor u Berlinu. Smatra se osnivačem savremene germanistike. Izučavao je istoriju jezika i književnosti, mitove, bajke i predanja i folklor. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Zajedno sa bratom Vilhelmom, izdao je nemačke narodne bajke i time skrenuo pažnju naučne javnosti ne samo na narodne umotvorine, već i na narodni govor i dijalekte. Uveo je istorijsko-uporedni metod u proučavanju jezika. Njegovo najznačajnije delo je "Nemačka gramatika", u kome je dao svoje objašnjenje zakona o promeni glasova, tzv. "Grimov zakon". Poznati su i njegovi radovi: "Istorija nemačkog jezika", "Nemačka mitologija" i "Nemačke pravne starine". Sa bratom je, 1852. godine, počeo da izdaje veliki "Rečnik nemačkog jezika", čije je izlaženje nastavljeno i posle njegove smrti. Grim je bio prijatelj Vuka Karadžića. Prevodio je na nemački jezik srpske narodne pesme. Predstavio je nemačkoj čitalačkoj publici Vukove zbirke i preveo Vukovu "Srpsku gramatiku".
(Hanau, 04. 01. 1785 - Berlin, 20. 09. 1863)
1809.- Rođen Luj Braj, francuski učitelj, tvorac pisma za slepe i slabovide osobe. Nesrećnim slučajem oslepeo je već u trećoj godini tako da je u početku sticao znanje samo usmenim putem. Među svojim drugovima izdvajao se po lakom i brzom učenju, tako da je sa deset godina dobio stipendiju od Kraljevskog udruženja za slepu omladinu u Parizu, gde nastavlja školovanje.U novoj školi većina nastavnika se samo usmeno obraćala đacima i učila ih čitanju ispupčenih slova po metodi koju je uveo osnivač škole Valentin Oi. Pošto su se ispupčena slova dobijala otiskivanjem bakarne žice na papiru, ovaj sistem nije omogućavao studentima da nauče da pišu. Pored ovog metoda postojao je i sistem za „noćno pisanje", koji je izmislio kapetan francuske armije Šarl Barbije. Ovaj sistem od 12 ispupčenih tačaka koristili su vojnici na bojnom polju za prenošenje tajnih informacija jer nije podrazumevao usmenu komunikaciju. Luj Braj se sa ovim sistemom upoznao 1821. godine kada je kapetan Barbije posetio školu za slepu decu u Parizu. Za nepune tri godine Luj Braj je stvorio novi sistem za pisanje namenjen slepima time što je sveo dvanaest Barbijeovih tačaka na šest i izvršio popravke koje su omogućile brže čitanje. Po njemu je ovaj novi sistem dobio naziv Brajeva azbuka. Svoju prvu knjigu na Brajevoj azbuci objavio je 1829. godine pod nazivom „Metod za pisanje reči, muzike i višeglasja uz pomoć tačaka", namenjenu i priređenu za slepe. Godine svojoj a1837. zbuci pridodaje simbole za matematiku i muziku. Međutim, javnost je bila skeptična prema njegovoj azbuci, pa su đaci sami morali da uče Brajevu azbuku. Njegov sistem pisanja za slepe u Francuskoj je zvanično priznat 1854. dve godine posle njegove smrti. Danas se koriste pisaće i elektronske mašine za Brajevu azbuku. Nakon završetka studija Luj Braj je predavao na Kraljevskom institutu u Parizu. Pored toga bio je vrstan violončelista i orguljaš, pa je svirao orgulje u crkvama širom Francuske. Braj je umro od tuberkuloze u Parizu 1852. godine. Na stogodišnjicu smrti, 1952. godine, njegovo telo je ekshumirano i sa počastima ponovo sahranjeno u Panteonu u Parizu.
(Kupvre, 04. 01. 1809 - 06. 01. 1852)
1795.- Rođen Aleksandar Sergejevič Gribojedov, ruski književnik
(Moskva, 04. 01. 1795 - Teheran, 11. 02. 1829)
1842.- U Teatru na Đumruku vojni kapel-majstor Josif Šlezinger, kapelnik kneza Miloša, priredio prvi javni muzički koncert u Beogradu
1874.- Rođen Jozef Suk, češki kompozitor
(Krešovice, 04. 01. 1874 - Benešov, 29. 05. 1935)
1890.- Rođen Moša Pijade, političar, novinar, prevodilac i slikar
(Beograd, 04. 01. 1890 - Pariz, 15. 03. 1957)
1892.- Rođen Milan Bogdanović, književnik, književni i pozorišni kritičar, upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Narodnog pozorišta u Beogradu, akademik
(Beograd, 04. 01. 1892 - Beograd, 02. 02. 1964)
1912.- Rođen Vojislav Đurić, teoretičar i istoričar književnosti, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, akademik
(Malo Krčmare, 04. 01. 1912 - Beograd, 28. 07. 2006)
1926.- Rođen prof. dr Vladeta Košutić, prevodilac, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu
(04. 01. 1926 - 21. 01. 2005)
1928.- Rođen Aleksandar Obrenović, književnik, dramaturg, filmski reditelj, novinar i urednik Radio Beograda
(Beograd, 04. 01. 1928 - Beograd, 24. 05. 2005)
1930.- Rođen Joža Vlahović, hrvatski novinar, pokretač i prvi glavni urednik zagrebačkog nedeljnika "Danas"
(Zagreb, 04. 01. 1930 - Zagreb, 21. 12. 2004)
1935.- Rođen Flojd Paterson, američki bokser,svetski i olimpijski šampion u srednjoj kategoriji
(Vako, 04. 01. 1935 - Nju Palc, 11. 05. 2006)
1945.- Umro Grigorije Božović, književnik
(Pridvorica, 15. 02. 1880 - Beograd, 04. 01. 1945)
1947.- Izašao prvi broj nemačkog nedeljnika "Špigl"
1960.- Umro Alber Kami, francuski književnik, nobelovac
(Mondova, 07. 11. 1913 - Vilbleven, 04. 01. 1960)
1960.- Rođen Branimir Brstina, pozorišni, filmski i TV glumac
(Banatsko Veliko Selo, 04. 01. 1960)
1960.- Osnovano Evropsko udruženje slobodne trgovine (EFTA)
1965.- Umro Tomas Sterns Eliot, engleski književnik, nobelovac
(Sent Luis, 26. 09. 1888 - London, 04. 01. 1965)
1986.- Umro Radovan Zogović, književnik, književni kritičar i prevodilac
(Mašnica, 19. 08. 1907 - Beograd, 04. 01. 1986)
2000.- Umro Slobodan Stojanović, književnik i scenarista, profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu
(Đakovica, 13. 02. 1937 - Požarevac, 04. 01. 2000)
2005.- Umro Radenko Marjanović, privrednik, generalni direktor DP "Knjaz Miloš"
(Ovčinje, 21. 01. 1946 - Bajina Bašta, 04. 01. 2005)
2009.- Umro Leo Klajsters, belgijski fudbalski reprezentativac
(Opiter, 09. 11. 1956 - Gritrod, 04. 01. 2009)
2009.- Umro Ivan Gubijan, atletičar-bacač kladiva, prvi jugoslovenski osvajač olimpijske medalje
(Bjelovar, 23. 09. 1923 - Beograd, 04. 01. 2009)
.jpg)
