Izvor: Politika, 29.Nov.2009, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Triptih virus
Ćapio nas grip! Ćapavao nas je i ranije, „tip A”, „tip B”, „tip pobegao iz laboratorije”... ali nikad ovako, selektivno, mučki – po muškoj liniji. Prvo sina, a onda mene. Ćeru, ženu i baku nije ni okrznuo! Sve vreme bile tu, oko nas – kuvale nam čajeve, petlovu supicu iz kesice, vrtele limun za limunadu... I ništa! Kao da su pripitomile virus! Pošto se uverila da je mnogo ozbiljno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << supruga čak asistirala baki da smota moju omiljenu i, nadala se, poslednju štrudlu s makom. Kad već odlazim, mislila je, nek bude sa smeškom, i mojim i njenim.
Prvo nam smlatilo naslednika. Cerekali smo se kako mu stoji novi narandžasti, „đubretarski” duks. „Ako ti se ne sviđa, ne moraš da ga nosiš, ja ću. Otvoriće me u struku...” zasmejavao sam ga, a on samo seo i snuždio se. Snuždio se i ja. Uvek mi pozli kad njemu pozli.
Za nekoliko narednih minuta toplomer je pokazao 41 stepen! Tuširali smo ga celu noć mlakom vodom, izvlačili vrelinu iz njegovog dečijeg, a već odraslog tela.
Pozvali smo lekare. Bogu hvala, u familiji nam vrvi od lekara. Posle brzih konsultacija, nazreo sam sukob mišljenja! Jedni su za „tamiflu”, drugi – ni da čuju!
Zet dr Binčić, muž sestre od tetke sa Gundulićevog venca, rekao mi da je to grip kao i svaki drugi, i da koristim obične lekove protiv temperature, uz kukuruzno brašno i sirće u čarapama; šurak dr Polić iz Krnjače dodao da je ovo s epidemijom ujdurma farmaceutske industrije na globalnom nivou koju ne bi ovom prilikom da mi objašnjava i, kako nema izričitih dokaza za prisustvo novog virusa, da nikakve skupe i opasne tablete ne uzimam na svoju ruku; a teča prof. dr Seničić sa Lekinog brda kazao, da je njegovo dete u pitanju, dao bi mu i „tamiflu” i antibiotik –H1N1, koji je očevidan, ne dozvoljava sezonskoj „sabraći” da se razmahnu...
Presudila je bratanicaMica, farmaceutkinja, naša spasiteljka u zdravstvenim kriznim situacijama: – Lekari ne propisuju „tamiflu” jer ga nema dovoljno za sve obolele i ne žele paniku u narodu! Ali za sebe i svoje najbliže su za ne daj bože uštekovali po kutijicu, bar ovi iz obližnjeg KBC-a... Šta ti to govori, a! Znaju da ta „medicina” blokira razvijanje bolesti...
Pitam se, šta li rade oni što nemaju svog anđela čuvara u belom mantilu.
Treći dan i mene oborilo. Monstrum od virusa je kao triptih – sastavljen od svinjskog, pilećeg i humanog dela. Tako sam se i osećao: znojio sam se svinjski, smrdeo na pile, a glavu s jastuka nisam mogao da podignem i uspravim se kao čovek. Doktorka mi rekla da ni ne pokušavam. S posla mi poručili da se ne pojavljujem. Iz benda mi basista dojavio da se probe odlažu do daljnjeg. Vidim, odsvirao sam svoje. Svi me se odrekli. A sinu, iako je živnuo, razredna naredila da ne dolazi na časove bar još nedelju-dve. Duboko se potresao. Ne skida se s kompjutera...
Kolega Milančević mi šesti dan poslao SMS: „Čujem da si preripio rupu. Nismo se nadali, svaka čast. Mislili smo, gotov si. Sedamnaesti u Srbiji... Ako je išta dobro u ovome, sad ne moraš da primaš vakcinu. Priča se da je neki Amer posle pelcovanja počeo da hoda unatraške...”
„Pretekao sam. Vraćam se. Ja sam od onih što idu samo napred. Nikad nazad”, otpisao sam zabrinutom kolegi.
Došao sam među zdrave. U firmi me zaobilaze, ne pozdravljaju se sa mnom. Ako se neko pređe pa po navici ipak „baci kosku”, odmah trči u toalet. Ljudi počeli da peru ruke! Prskaju stolove sredstvom za dezinfekciju! Vetre prostorije!
Šetam, stičem snagu. Vraćam se u formu, već šljakačim, kao i uvek, za dvojicu. Bio sam i na Dajani Krol... Uh, dobro je bilo. Džeziška, prava klupska, njujorška, usred Beograda. Dajana je carica. Oko mene u dvorani „Sava centra” publika kašljuca li kašljuca. A virus putuje nad glavama. Na čiju li će da sleti? Koga li će sad da ćapi?
Darko Kalezić
[objavljeno: 29/11/2009]
