Izvor: Blic, 13.Nov.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trema me i dan-danas jako drma
Neleta Karajlića, iako uz umetničko ime ima titulu doktora, sigurno nećete konsultovati kad imate grip, ali je on zato pravi specijalista za dušu. Koncerte „No smoking orkestra” naziva grupnom psihoterapijom, a publici u „Beogradskoj areni” 29. novembra pružiće čudotvorni lek - dva i po sata muzike i šege. Koncert će biti i nostalgično putovanje u prošlost, sve do 1984. godine i „Zenice bluz”, jer ipak je tog 29. novembra Dan republike. Napokon >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << će i Beograđani čuti i videti grupu predvođenu profesorom Kusturicom i doktorom Neletom, koja pravi ršum svuda po svetu.
Imate li tremu pred koncert u „Areni”? Najteže je pred svojima.
- Ja uvek imam tremu, bez obzira da li je u pitanju „Arena”, Beograd, Zaječar, Buenos Ajres ili Vladičin Han. Tako i ovog puta osećam taj povećani adrenalin u krvi i odbrojavam dane do lansiranja.
Kako objašnjavate to što ste mnogo popularniji u svetu nego kod nas? Da li je to vaš izbor ili splet okolnosti?
- To jeste neki splet okolnosti, ali i naša aktivnost u proteklih deset godina bila je ustremljena uglavnom ka inostranstvu. Nije ni čudo, jer je planeta ogromna i sa koje god strane da krenete imate još mnogo zemalja u kojima niste svirali. Koncertima u Novom Sadu proletos, Kruševcu jesenas i sada u Beogradu želimo da se vratimo na našu teritoriju i podsetimo publiku na ono šta smo radili nekad, ali i da ih upoznamo sa ovim što sviramo sad. Taj pomešani repertoar razlikuje koncerte u Srbiji od onih koje izvodimo u inostranstvu.
Šta će publika videti i čuti 29. novembra?
- Biće to jedan osvrt na prošlost s pogledom u budućnost. Repertoar će biti sličan onome u Novom Sadu i Kruševcu, a tamo je bilo mnogo dobro, pitajte svakoga koji se tu zadesio.
Zašto ste za dan održavanja koncerta izabrali baš rođendan SFRJ?
- Malo slučajno, a malo nam je sudbina odredila taj datum. Kada smo posle koncerta u Novom Sadu odlučili da sviramo u „Areni”, nekako nam je najlogičnije bilo da to radimo krajem godine. Zatim smo kontaktirali „Arenu” i oni su nam izbacili jedini slobodan datum - 29. novembar. Sada, dok ovo pričam, pomislih da oni to nisu uradili namerno. (smeh)
Pesme nas vraćaju u neko vreme, vezujemo ih za neke lične događaje, situacije" Koja je vama prva asocijacija na „Zenicu bluz”?
- Setim se kada smo je svirali u Zenici na stadionu kada je raja poludela. Mislio sam da će nas pregaziti kad su krenuli da preskaču ogradu.
A „Djevojčice kojima miriše koža”?
- Setim se slike iz podruma kad su moj brat Drale i Sejo radili na toj pesmi. Samo su njih dvojica u početku čuli melodiju. Kasnije se ona oblikovala u ovo što je danas.
Na šta vas asocira „Nedelja kad je otišao Hase”?
- Na tu nedelju. Bili smo na probi. U ćošku je stajao televizor. U jednom momentu program je prekinut. Pojavila se njegova slika. Prestali smo da sviramo. Izašli smo vani. Ljudi su išli u kolonama...
A „Balada o Pišonji i Žugi”?
- Za tu pesmu smo mislili da nikad neće biti hit. A bilo je obrnuto. Ona je jedan od simbola čitave generacije. Budi u meni hiljade asocijacija.
„Dan Republike”?
- Asocira me na mali, topli stančić jedne sarajevske porodice u kojoj je otac, veliki komunista i idealista, izgubio bitku sa realnošću.
A pesma „Guzonjin sin”?
- Na sinove moćnih ljudi. Danas ih ima više nego ikad.
A onda dolazi do raspada Jugoslavije, raspada grupe... Vi dolazite u Srbiju i snimate „Ja nisam odavle”. Koju sliku vidite kad pevate tu pesmu?
- Vidim Slaviju devedesetih, moj neiscrpni izvor inspiracije. Vidim zbunjenu gomilu, dilere devizama, udišem miris pljeskavice, autobuse bez imena i prezimena, zvuk trolejbusa, ciku dece, razbijeno pivo, turbo-folk iz kioska...
A „Vukota”?
- Seća me na mali studio u Pančevu gde smo pravili demo i gde su svi osim mene bili ubeđeni da je to veliki hit. Samo sam ja mislio da džaba trošimo traku.
Pesma „Pit-bul”?
- To je najlepši deo našeg studijskog rada. Potpuna sloboda u kreiranju. Eksplozija zajebancije! Ništa nas nije sputavalo. Bili smo kao psi s lanca.
A onda je došla „Unca-unca time” i svetska slava.
- Unca-unca je simbol naše muzike. Kada nekome hoćeš da objasniš šta to mi sviramo, pustiš mu tu pesmu. To je naša lična karta. Ne postoje dva benda koja imaju takav zvuk.
Na šta vas asocira „Vreme Cigana”?
- Na beskonačne probe na Mećavniku.
Bio je to osvrt na prošlost. A šta vidite kada se zagledate u budućnost i koliko daleko seže pogled?
- Bolje je da ja više ne gledam u budućnost. Kad god sam pogledao, ispalo je lošije nego što smo se nadali. Stoga, u ovom momentu duboko sam vezan za sadašnjost. A ako nešto u budućnosti vidim, neću vam reći šta je to.
