Izvor: Politika, 13.Feb.2011, 00:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traži se recept protiv nestašice lekova
Medikamenti poskupeli za 6,37 odsto, ali je pitanje da li će to dovesti do poboljšanja na osiromašenom tržištu
U sezoni epidemije gripa i respiratornih infekcija, u apotekama nema antibiotskih sirupa za decu, rastvora za inhalaciju i nekih medikamenata.Da situacija bude još „teža”, usvojena je i odluka o povećanju cena lekova za 6,37 odstozbog usklađivanja sa kursom evra. U državnim zdravstvenim institucijama kažu da ovo poskupljenje građani neće ni osetiti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jer će i dalje dobijati lekove na recept, a privatni apotekari ističu da poskupljenje farmaceutskih preparata neće dovesti do poboljšanja na osiromašenom tržištu medikamenata. Republički zavod za zdravstveno osiguranje za nabavljene medikamente i dalje duguje veledrogerijama, a one proizvođačima, zato farmaceuti smatraju da se poljuljano farmaceutsko tržište ne može stabilizovati preko noći.
Dragutin Rajevac, predsednik Saveza privatnih apoteka, naglašava da su nestašice medikamenata postale ozbiljne i da lekari iz dečijih bolnica mole apotekare da nabave deficitarne lekove za mališane. Teško je, kaže, pacijente ubediti da nekih lekova nema jer mnogi smatraju da su pojedini medikamenti sklonjeni „ispod tezge”.
– Privatne apoteke su taoci sistema koji ne valja. Ako se država ne angažuje na poboljšanju stanja u ovoj oblasti, biće još teže – objasnio je Rajevac.
Olivera Gordić, direktorka Apoteka „Beograd”, kaže da ova ustanova, kao i uvek, od sopstvenih sredstava nabavlja lekove za koje je najavljena nestašica.
– Uvećava se broj deficitarnih lekova, a mi smo samo lakmus papir tržišta. Na vreme kupujemo deficitarne medikamente i na taj način skraćujemo period dok se oni ponovo ne pojave, ali ako se nešto ne proizvodi godinu dana – ne možemo ni da ga nabavimo – ukazuje Gordićeva.
U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje tvrde da nestašice lekova nema, a da ako nastanu sporadični problemi u snabdevanju, postoje terapijske grupe lekova koje mogu da posluže kao alternativa za lečenje.
– Na listi se nalazi gotovo 2.000 medikamenata svih oblika, doza i pakovanja, postoji deficit nekoliko preparata, ali uzrok tome, koliko je nama poznato, nije finansijske prirode. Za nestašicu „nitroglicerina” u tabletama razlog je štrajk u „Srboleku”, ali i za ovaj lek postoji zamena u spreju. RZZO plaća apotekama lekove na recept odloženo na 100 dana. A veledrogerije kasne sa plaćanjem proizvođačima od 300 do 500 dana – rekla je Sanja Mirosavljević, pi-ar RZZO-a.
I pored umirujućih obećanja nadležnih da niko ne treba da stvara zalihe lekova i da se sigurno neće vratiti devedesete godine, kada su rafovi apoteka bili prazni, Zorica Marković, iz Udruženja korisnika zdravstvenih usluga „Klub zdravlje”, upozorava da se sistem snabdevanja nije bitno promenio u poređenju sa periodom pre 2000. godine. Model snabdevanja lekovima je neracionalan i, kako kaže, nije u skladu sa potrebama pacijenata, već interesnih grupa, pa su nestašice logična posledica.
– Državni monopol u oblasti zdravstvenog osiguranja ne samo što nije uklonjen, već je i učvršćen. Paradoksalno je da su sve veledrogerije privatne. Postoji imonopoluoblastiapotekarstva, jerprivatneapotekenisuizjednačenesadržavnim, palek na recept možeda se dobije samoudržavnojapoteci, iako takavmodelnepostojinigdeuEvropi – tvrdi Markovićeva.
Ona smatra da je reforma zdravstvenog osiguranja ključ svega, odnosno uvođenje tržišta osiguranja. Tako bi pacijent znao gde se i kako troše njegove pare, mogao bi da odabere i osiguranje i to da li će se lečiti u državnom ili privatnom sektoru, pod istim uslovima. Markovićeva tvrdi da bi trebalo proučiti iskustva evropskih zemalja, na primer Francuske. Pre nekoliko godina, Svetska zdravstvena organizacija ocenila je da je zdravstveni sistem te zemlje, po organizaciji i funkcionisanju, najbliži potrebama pacijenata. Tamo nestašica lekova jednostavno – nije moguća.
Danijela Davidov-Kesar
-----------------------------------------------------------
Pogoni proizvođača rade punom parom
I proizvođači i veledrogerije tvrde da oni nisu uzrok nestašice i da se trude da redovno snabdevaju tržište. Apotekari smatraju da ukoliko se dogodi da se posle poskupljenja pojave i lekovi kojih trenutno nema, to onda znači da su fabrike držale lekove na lageru i čekale više cene. U kompaniji „Hemofarm” ističu da na listi lekova koji se pominju kao deficitarni nema njihovih preparata.
– Tako će i ostati. Plan za ovu godinu nije smanjen u poređenju sa 2010. i svi pogoni rade punom parom. Ali, koliko god se mi trudili, u lancu snabdevanja iz raznih razloga može i dođe do zastoja – kaže Marko Milojević, član UO „Hemofarma”.
Doktor Pavle Marjanović, direktor kompanije „Aktavis”, napominje da im je jedan od lanjskih prioriteta bio da se spreči nestašica lekova i da su u tome uspeli. On ističe da je njihov magacin u Leskovcu pun i da proizvodnja normalno teče.
– Kriza ne dolazi od RZZO-a, već od prestrukturisanja i promena na tržištu distribucije lekova, koja traje dve godine. Moguće su trenutne nestašice pojedinih lekova, zbog preraspodele distribucije u Srbiji, ali svi naši komercijalni saradnici će raditi na tome da se ta nestašica reši i da se preusmeri distribucija ka veledrogeriji koja taj lek ima. Nije Srbija najgora. U Hrvatskoj se još duže čeka na naplatu, a u Grčkoj se za naplatu bolničkih lekova čeka tri godine – istakao je dr Marjanović.
U „Velefarmu” kažu da je u ovom trenutku snabdevenost tržišta lekovima relativno stabilna. Iako ima povremenih nestašica pojedinih medikamenata, oni smatraju da nema razloga zabrigu, jer se problemi sa snabdevanjem prevazilaze. Proizvođači, veledrogerije i zdravstvene ustanove su u stalnom kontaktu, objašnjava Rade Lazarević, direktor Direkcije razvoja i strateškog marketinga u ovoj kući, kako bi tržište racionalno, planski i efikasno bilo snabdeveno lekovima.
–Sa domaćim proizvođačima je postignuta suštinska saglasnost o načinu daljeg međusobnog poslovanja, radi urednog snabdevanja na zdravim ekonomskim osnovama. Što se proizvoda iz uvoza tiče, u toku su završne aktivnosti za primenu modernogodrživog modela snabdevanja zdravstva Srbije. Očekujemo da će ovaj projekat biti vrlo brzo zaokružen. Za zdravstvene ustanove i građane Srbije to znači sigurnost u snabdevanju– dodao je Lazarević.
objavljeno: 13.02.2011
