Izvor: Mondo, 26.Nov.2014, 15:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji ne preti ptičiji grip
Ne bojte se: nema naznaka da u Srbiji postoji stvarna opasnost od ptičjeg gripa, kaže ornitolog u Pokrajinskom zavodu Vojvodine za zaštitu prirode, Marko Tucakov.
Foto: Guliver/Getty images/Thinkstock
Pošto su od 6. novembra ponovo zabeleženi slučajevi visokopatogenog H5N8 virusa ptičjeg gripa, uglavnom na živinarskim farmama u Nemačkoj, Holandiji i Velikoj Britaniji, Tucakov je kazao da divlje >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << ptice u Evropi nisu potvrđeni prenosioci te bolesti.
Tucakov je kazao da se "mora osigurati da se na farmama spreči kontakt gajenih i divljih ptica, da bi se u tom lancu sprečio prenos virusa".
"U mnogim zemljama su upravo nepostojanje prioriteta u borbi protiv te zaraze, kao i manjak resursa i strah od divljih ptica, bili jedan od uzroka neuspeha borbe protiv ove bolesti", kazao je Tucakov.
On je naveo da je Srbija u središtu crnomorskog (evroazijsko-afričkog) puta seobe divljih ptica koja je počela krajem avgusta i trajaće dok ptice ne počnu da se pare i spremaju za
prolećnu sezonu gnežđenja.
Po podacima Međunarodnog brojanja ptica vodenih staništa, koje svakog januara sprovodi Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, u januaru 2013. u Srbiji je izbrojano 287.000 vodenih ptica 69 vrsta, među njima daleko najviše pataka i gusaka.
Procenuje se da se u toku zime u Srbiji može zadržati i do pola miliona vodenih ptica.
"One uglavnom noć provode na ribnjacima, mirnim delovima reka, jezerima i akumulacijama, dok dan koriste za ishranu, najčešće na poljima daleko od naselja na kojima ima poljoprivrednih ostataka. Zbog tog kontakta divljih i domaćih ptica najčešće nema, te je i
mogućnost prenosa virusa manja", kazao je Tucakov.
On je dodao da je, iako za sada nema podataka o tome da je bilo jedinki zaraženih virusom ptičijeg gripa, neophodan pažljiv stručni nadzor jata koja se povremeno zaustave, kao i onih koja zimuju u Srbiji.
Tucakov je najavio da se Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije sprema da sredinom januara ponovo počne volonterski monitoring divljih ptica, ali traži za to finansijsku i logističku pomoć svih koji upravljaju prirodnim resursima, kao i državnih službi za
zaštitu prirode i za veterinarstvo.
U Društvu ističu da se divljih ptica ne treba plašiti, nego ih treba čuvati, naročito od raširenog krivolova.
