Izvor: S media, 15.Okt.2010, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pripremite se za sezonu prehlada
Jesen je vreme kada najlakše “pokupimo viruse”. Kijavica, curenje nosa, malaksalost, pad imuniteta najčešći su pokazatelji prehlade koja se vrlo često preboli “s nogu”. Retko ko u ovakvim situacijama ide po savet kod doktora, a bolest pokušava da se pobedi toplim čajevima, vitaminima i supicom iz kesice. S media portal istražuje kako da prepoznate prehladu, ali i da se pripremite za odbranu od nje.
Prehlada, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << grip ili influenca je lako prenosiva zarazna bolest. Prenosi se kapljicama u vazduhu, koje nastaju kijanjem, kašljanjem, pa čak i samim govorom zaražene osobe.
Doktorka Biljana Jović kaže za S media portal da infekcije za sva tri tipa virusa uzrokuju iste simptome, ali različite težine.
- Virusi A i B izazivaju grip sa jako izraženim simptomima i često su uzročnici epidemija, dok virus C izaziva blagi oblik bolesti, ponekad čak i bez simptoma.
Tipični simptomi gripa su:
- temperature preko 39ºC, ponekad praćena groznicom (kod dece temperatura može biti i viša)
- bolno, suvo grlo, moguća promuklost
- bolovi u grudima
- suv i nadražajni kašalj
- konjunktivitis (upala očne spojnice)
- bolovi u mišićima i zglobovima
- iscrpljenost
- glavobolja
- „curenje“ zapušenost nosa
Bolest započinje naglom pojavom simptoma - povišena temperature, groznica, glavobolja ili bolovi u mišićima. Simptomi koji ukazuju na bolest disajnog sistema javljaju se nešto kasnije kada je već sasvim izvesno da je osoba obolela.
Prema rečima doktorke Jović kod većine ljudi simptomi slabe posle dva-tri dana, a prestaju nakon nedelju dana. Kašalj i osećaj umora mogu trajati i do nedelju, dve posle izlečenja.
Vakcina protiv gripa
Vakcinu protiv gripa može da primi svaka osoba koja zadovoljava određene kriterijume. Pod parolom “bolje sprečiti nego lečiti” doktori preporučuju vakcinaciju svake godine.
Vakcine protiv gripa od danas u domovima zdravlja
Trudnička vakcina protiv gripa štiti i bebe
Doktorka Jović objašnjava da se sadržaj vakcina svake godine menja prema uputstvima Svetske zdravstvene organizacije.
- Vakcinacija se preporučuje osobama koje su svakodnevno izložene riziku od zaraze (zdravstveni radnici, osobe koje obavljaju poslove na mestima sa velikim prometom ljudi), starijim osobama zbog smanjene otpornosti organizma, ljudima s hroničnim bolestima, ženama koje planiraju trudnoću, kao i osobama koje rade sa decom.
Prema rečima doktorke, osobe koje su alergične na perje i jaja ne bi trebalo da se vakcinišu, jer su jaja uključena u proces proizvodnje vakcine.
Tradicionalna medicina
Najveći broj ljudi preboli “s nogu” prehladu, i ako to nije preporučljivo. Odlaže se odlazak kod lekara, a primenjuju se recepti naših baka i lekovi iz “domaće kuhinje”.
Tradicionalan način lečenja podrazumeva unošenje veće količine tečnosti, mirovanje, inhalalciju, ispiranje nosa fiziološkim rastvorom ili “morskom” vodom,
ispijanje toplih čajeva, ali i konzumiranje određene vrste namirnica i raznih “suplemenata” koji će pomoći da osoba što pre ozdravi.
Kako kaže doktorka Jović neki suplementi imaju dokazano blagotvorno dejstvo kod prehlade i gripa.
- Unosom određenih suplemenata može se u potpunosti sprečiti razvoj bolesti, a u većini slučajeva se mogu ublažiti simptomi, sprečiti komplikacije ili skratiti vreme trajanja bolesti.
Takvo delovanje imaju: vitamin C, vitamin A, vitamin E, cink, beli luk, propolis, probiotici, voće i povrće
Antibiotici
Kada se osoba prehladi ili oboli od gripa najčešće se pita da li da uzme i neki antibiotik.
Sagovornica S media portala kaže da nikako antibiotike ne bi trebalo uzimati na svoju ruku, bez konsultacije sa lekarom.
- Antibiotici su potrebni jedino ako se razvila dodatna bakterijska infekcija disajnih puteva, ali to se može utvrditi samo pregledom lekara I dodatnim analizama ukoliko za njima postoji potreba. Nikada, ni u jednoj virsunoj bolesti, antibiotici nemaju bilo kakav učinak.
Tanja Radunović
