Izvor: Blic, 05.Feb.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ojačajte imunitet pre epidemije gripa
Početak epidemije gripa očekuje se u narednim nedeljama. Šta možete da preduzmete da se ne nađete među „žrtvama" i kako da se lečite ako vas zaraza ipak nije mimoišla.
Kako se prenosi?
Virus dospeva u organizam kroz gornje disajne puteve. Pri kijanju ili kašljanju, on se širi sa obolelog na ljude oko njega. U jednoj kapljici nalazi se 100.000 do milion virusnih čestica.
Osim toga, bolest može da dospe u organizam zdravog čoveka prilikom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kontakta s predmetima koje je koristio nosilac virusa (čaša, tanjir, escajg...).
Koliko dugo je bolesnik zarazan?
Po pravilu, pet dana, ponekad duže. Ali je najopasniji u prva 24 sata. Pri tom, simptomi infekcije mogu da se pojave samo nekoliko sati pošto se osoba zarazila, ali i posle tri do pet dana. Stoga lekari preporučuju da u slučaju da se u vašoj sredini neko razboli počnete da primenjujete mere zaštite najkasnije u roku od 48 sati. Pre svega treba povećati dozu vitamina C i obratiti pažnju na to da redovno perete ruke. Provetravajte prostoriju, a poželjno je da stavite masku kad ste u direktnom kontaktu s bolesnikom.
Za koga je virus posebno opasan?
Za hronične bolesnike, pre svega osobe s kardiovaskularnim i disajnim tegobama (uključujući astmatičare), kao i za dijabetičare. Oboleli od šećrne bolesti imaju mnogo više komplikacija posle preležanog gripa od zdravih ljudi. Ako ste se vakcinisali, verovatnoća da ćete dobiti grip opada za 50 odsto, mogućnost komplikacija se smanjuje za 80 odsto, a smrtan ishod za 90 odsto.
U rizičnu grupu spadaju i osobe koje dolaze u dodir s velikom brojem ljudi - lekari, nastavnici, šalterski službenici... I, naravno, deca, jer im imunitet nije dovoljno jak, i stariji sugrađani, čije su odbrambene moći oslabljene godinama i drugim bolestima.
Da li je pranje ruku podjednako efikasno kao vakcinacija?
Svako ko želi da ostane zdrav mora posebnu pažnju da obrati na higijenu u vreme epidemije. Analiziravši preko 50 krupnih istraživanja o prenošenju virusa, međunarodna grupa istraživača je došla do zaključka da su pranje ruku, stavljanje maske i rukavica u dodiru s obolelim članom porodice neretko podjednako efikasni, ako ne i efikasnije, nego tradicionalna sredstva borbe s infekcijom (kao što su karantin, vakcinacija i lekovi). Jedan engleski profesor savetuje da za vreme epidemije posebno temeljno perete ruke - onoliko dugo koliko vam je potrebno da dva puta otpevate rođendansku pesmu „Danas nam je divan dan, divan dan...".
Širenje virusa mogu da spreče i neke veoma jednostavne mere: kad kijate ili kašljete, nos i usta ne pokrivajte golim rukama, nego papirnatom maramicom, koju posle toga treba da bacite.
Možete li da se zarazite dva puta u jednoj sezoni?
Ako je čovek već preležao grip, šanse da ponovo obolite, naročito od virusa tipa A, veoma su male u narednih šest meseci. Međutim, mnogo zavisi od imuniteta. Ako su odbrambene snage organizma oslabljene, čovek jednostavno ne može potpuno da se oslobodi virusa, pa se bolest oteže. Posle dve sedmice, temperatura može ponovo da skoči, ali je uzrok ista bolest.
Treba li uzimati antibiotike?
Ne, ni antibiotici, ni sulfatni preparati ne deluju na viruse gripa. Neopravdano uzimanje antibiotika ne samo da ne sprečava razvoj komplikacija kod odraslih i dece nego često izaziva alergijske reakcije, prelazak bolesti u hroničnu formu, i disbakteriozu, to jest uništavanje normalne crevne flore. Antibiotike može da prepiše samo lekar u slučaju da je potrebno lečiti posledice gripa.
Pri privim simptomima gripa
-pijte mnogo tečnosti (čajeve s medom i sveže isceđene sokove)
-obavezno ostanite u kreveti
-uzimajte stredstva za snižavanje temperature (paracetamol) ako ona premašuje 38,5 stepeni
-uzimajte multivitamine ili šumeće tablete C vitamina
-konsultujte se sa lekarom
