Izvor: Glas javnosti, 04.Dec.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema viška, već rezervi vakcina
BEOGRAD - Sezona gripa je sve bliža, a o nabavljenim količinama vakcina kao najefikasnijeg sredstva za odbranu od bolesti, koja se u većem ili manjem obimu, pojavljuje svake godine, vode se polemike među građanima, ali i u stručnoj javnosti. Mišljenja su podeljena i kreću se od toga da se ponašamo rasipnički i „nabavljamo više nego što nam treba, pa posle bacamo“, pa do onih, koji zbog toga što neki domovi zdravlja već traže nove količine, strepe da ćemo se suočiti sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << nestašicom. Doktor Predrag Kon, epidemiolog Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja u razgovoru za Glas kaže da je neophodno da se organizacija tog segmenta zdravstvene zaštite promeni na svim nivoima, ali i da on smatra da nije greška što je kupljeno više od pola miliona vakcina.
- Verovatno će i ove, kao i svake godine, neke doze koje preostanu biti uništene. Ali broj vakcina koje imamo nikako se ne mogu smatrati „viškom“. To su rezerve i one su neophodne. Šta ako dođe do epidemije, pa nam treba više nego što je planirano? Tada neće moći nigde da se nabave - pita doktor Kon.
On ističe da bi u našoj zemlji trebalo da se vakciniše bar milion ljudi i da se pravi efekat toga može shvatiti tek kada se dovoljno poveća obuhvat.
PRERASPODELA DOZA
U pojedinim domovima zdravlja utrošene su sve doze vakcina, a u pojedinim ih ima viška, Republički zavod za zdravstveno osiguranje pozvao je domove zdravlja da ukoliko imaju neutrošene doze vakcina, o tome obaveste Sektor za javne nabavke RZZO. Zavod će posredovati u preraspodeli neutrošenih vakcina zdravstvenim ustanovama u kojima postoje potrebe za dodatnim količinama.
Malo je verovatno da će Srbija ikada doći do te impresivne brojke, jer se kod nas u toku sezone ne potroši više od 250.000 doza. Ove godine je RZZO na tenderu nabavio 320.000 doza za besplatnu vakcinaciju osetljivih kategorija stanovništva, a Torlak je uvezao još oko 200.000 koje će biti upotrebljene ako ovih prvih preostane.
- Svetska zdravstvena organizacija je postavila cilj da do 2010. godine bude vakcinisano oko 65 odsto populacije starije od 65 godina. SAD ima još ambicioznije planove i do tog perioda želi da vakciniše čak 90 odsto svojih sugrađana u poznim godinama. To je jedan od načina da se produži život - poručuje doktor uz napomenu da kod nas građani, pa ni zdravstveni radnici često ne shvataju značaj javnih akcija kao što je vakcinacija i da po tom osnovu naša primarna zaštita dosta kaska za svetom.
Doktor, međutim, primećuje da svest jača među građanima i poslodavcima, pa se sve češće organizuju kolektivne vakcinacije za zaposlene koji finansiraju njihove firme. LJudi koji su po prirodi posla u kontaktu sa mnogo osoba češće oboljevaju, pa je i za njih i za one koji upravljaju tim preduzećima mnogo bolje da prime vakcinu.
.jpg)
