Izvor: Politika, 30.Jun.2015, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neće valjda
„Ma, neće valjda baš moj hotel da odleti u nebo”, razmišlja prosečan Srbin koji je prvu ratu za letovanje u predsezoni platio oko Svetog Jovana, a poslednja rata za brčkanje u Sredozemnom moru na naplatu stiže istovremeno sa Svetim Nikolom.
„Ma, neće grom u koprive”, nada se platežno superiorniji Srbin koji odlazi u egzotično letovalište koje je postalo epicentar zaraze svinjskim gripom, iz koga panično beže razmaženi britanski, nemački i francuski turisti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nenavikli da ih sa aerodroma prevoze u karantin na infektivnoj klinici, i to o državnom „trošku”.
„Ma, šta fali tortama od 50 dinara”, pita se prosečni Kragujevčanin koga nimalo ne zbunjuje to što su gradske pijace preplavljene tortama koje koštaju pet evra po kilogramu.
„Ma, baš ću ja da dobijem trihinelozu”, uveren je Srbin koji ne robuje higijenskim predrasudama i koga ni sanitarna inspekcija ne može da ubedi u istinitost reklamnog slogana „Nije svejedno” kada je reč o prasićima koji se kupuju u mesari pod haubom automobila.
„Ma neće valjda od svih nepropisno parkiranih vozila baš moj auto da odnese pauk”, nada se beogradski vozač koji luksuz rada u centru grada plaća ne samo banknotama već i nervima, budući da potraga za slobodnim parking mestom ozbiljno konkuriše potrazi za svetim gralom.
„Ma, neće valjda da podivlja ’švajcarac’”, razmišljao je naš komšija kada je uzimao stambeni kredit, iako se još uvek trudi da zaboravi epizodu od pre dve decenije kada se molio svevišnjem da ne stavi katanac u bravu „Dafiment banke” pre nego što on podigne glavnicu.
„Ma, neće valjda baš mene da uhvati ’Busplus’ kontrola”, razmišlja naš manje solventan sugrađanin koji krajem svakog meseca rešava istu dilemu – da li da deci kupi i voće ili da plati „Busplus”.
„Nisam valjda baš toliki baksuz da mi popisuju stvari po kući zato što nisam platio infostan šest meseci”, nada se naš prijatelj koji svakog meseca rešava jednačinu sa više nepoznatih – kako da od prosečne plate namiri kredit za kola, letovanje i školske knjige.
„Pa neće valjda od svih nelegalnih objekata baš moju kuću da sruši inspekcija”, nada se naš rođak sa sela koji je rešio da svoju kuću sagradi na ušću bezakonja i plavne reke.
„E, baš će mene da pogodi NATO projektil”, inatio se Srbin u poslednjoj godini starog milenijuma, gledajući kako mu se zemlja ruši, tvrdoglavo odbijajući da ode u sklonište i igra šah sa penzionisanim generalima JNA.
Mantra „ma, neće valjda” postala je refren života u Srbiji, u kojoj smo u protekle dve i po decenije preturili ratove, bedu, glad, bombardovanje, hiperinflaciju i bili izmešteni iz svakog vida normalnog života. Neosetno, postala je deo nas. A kada nam se dogodi ono što nismo očekivali, iako je bilo logično da očekujemo, zastanemo i kažemo – neće valjda ponovo...
Pogledaj vesti o: Grip
