Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Dec.2008, 17:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako je kriza "zakačila" Australiju?

KANBERA - Uprkos tome što je ekonomska kriza započela sa američkim stambenim kreditima i što se u Australiji i danas tvrdi da će ova zemlja biti najmanje pogođena svime što se danas zbiva u svetu, sve je očitije da kad Amerikanci kinu, Australijanci dobiju grip.

Do pre mesec i po dana, naime, australijski dolar bio je gotovo iste vrednosti kao američki, da bi danas pao na manje od dve trećine nekadašnje vrednosti.

Država poručuje da se ne paniči jer >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je australijska regulativa što se stambenih kredita tiče, daleko strožija pa je time, pretpostavlja se, i sposobnost ljudi da ih plaćaju veća.

Niko, međutim, više ne krije da idućih šest do devet meseci sledi vrlo težak period, sa više stotina hiljada otkaza.

Do keša po svaku cenu

Sve vreme, naravno, raste groznica za gotovinom. Kamate na stambene kredite su sve niže. Postoje i takve prognoze da bi iduće godine mogle čak da padnu na nulu, samo da bi se ljudi naveli da se i dalje zadužuju.

Ovo, međutim, uopšte ne znači da će se do kredita lakše dolaziti. Naprotiv. Uz smanjenje kamata, banke menjaju politiku i traže sve više gotovine unapred da bi se dobio kredit.

Do kredita sa velikim depozitom

Danas, banke i druge finansijske institucije utrkuju se u iznalaženju načina kako da dođu do više keša. Tako, recimo, najveća, Komonvelt banka koja postojećim mušterijama naplaćuje i do 20 odsto kamata na kreditne kartice, nudi novim klijentima da će preuzeti njihov dug sa kartica drugih banaka, a sa kamatom koja je dva i po puta niža od uobičajene. Sitibanka je otišla najdalje i nudi istu uslugu za svega 3,9 odsto kamata, što je šest puta manje nego što je dosad obično naplaćivano na dugove sa karticama.

Sve je više banaka koje više i ne pomišljaju na kredit bez depozita u kešu i koje traže da sada korisnici zajmova plaćaju osiguranje koje je dosad bilo deo kredita.

U novcu, to znači da sada za kredit od 350.000 dolara treba da se unapred poseduje oko 70.000, za razliku od ranije kada je taj iznos bio dvostruko manji.

Neizvesnost

Niže kamate poslednjih meseci jesu olakšanje, ali je mnogim od njih prava neizvesnost na radnom mestu, da li će ga zadržati i time i dalje biti u stanju da plaćaju rate.

Što se penzionera tiče, oni zaista već sada žive, i statistički, ispod linije siromaštva i svaki novi rast cena za njih je pitanje golog opstanka, javlja sajt "Srpska dijaspora".

Pomoć penzionerima

Vlada im ovih dana isplaćuje po 1.000 dolara jednokratne pomoći, umesto da im odobri redovni rast penzija koji ne mogu da očekuju sve do polovine iduće godine.

U 2009, međutim, očekuje se i da će državni budžet biti u deficitu, a šta će se onda još desiti, tek ostaje da se vidi.

Kako je Srbima?

U srpskoj zajednici, posebno među ljudima koji su došli tokom poslednjih 15-20 godina, najveći problem je kako otplatiti stambeni kredit.

Kriza je stigla do svih nas čim se toliko priča kako ljudi gube poslove. Onima kojima je posao siguran je prividno bolje u ovom trenutku jer banke spuštaju kamatne stope na kredite, kaže Goran Čelebićanin iz Brizbejna.

Čelebićanin: Malo je sigurnih

Ko nije mnogo dužan, a ima siguran posao, taj ne treba da se preterano sekira, ali procenat takvih je zanemarljiv.

Najveći problem je nesigurnost jer prosečan čovek ne može da predvidi šta će se desiti u budućnosti, niti smo mi ti koji možemo da naslutimo pune efekte globalne ekonomske krize.

Lepo izgleda kad se vidi na pumpi niža cena benzina, ali to je znak da ekonomija stagnira, a kad ona opada nikome ne može biti dobro.

Dobrić: Sve je skupo

Jelena Dobrić, iz Brizbejna, kaže da ne radi jer ima troje male dece, a suprug je moler i ima sigurne poslove.

"Preselili smo iz Melburna početkom ove godine u Brizbejn misleći da je situacija ovde bolja, ali ćemo se vratiti tamo u decembru. Svugde je gotovo isto. Zarade su iste, ali su troškovi porasli", dodaje ona.

Sport - privilegija bogath

To se više ogleda na sitnijim nego na krupnijim stvarima. Ako hoćete da vam se deca bave bilo kakvim sportom, to je već postalo tako skupo da će uskoro postati privilegija bogatih. Cena treninga stalno raste, sportske opreme, obuće, odeće, sve je skuplje, a zarade iste, zaključuje Dobrić.

Trkulja: Mladima će biti teže

"Već se osećaju posledice u australijskoj automobilskoj industriji, mnoge kompanije počele su da otpuštaju radnike", kaže Simo Trkulja.

Sada je izuzetno teško vreme za mlade, koji možda planiraju da kupe svoju prvu kuću. Slede velike promene, biće teško privikavanje na život pod novim ekonomskim uslovima, dodaje on.

"Možda ćemo biti primorani da radimo po par poslova da bismo preživeli, slično kao što sada rade u otadžbini", kaže Trkulja.

Zamrznuti fondovi

Finansijske agencije u Australiji zamrzle su svoje fondove, u paničnom pokušaju da sačuvaju penzione i investicione fondove.

Budućnost za samofinasirajuće penzionere, koji su svoju penzionu ušteđevinu investirali na berzi, sada je izuzetno loša, posebno ako su nameravali da od tih sredstava žive pod stare dane.

Biće potrebne decenije da investicione kompanije povrate izgubljeno na berzi.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...