Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Jan.2009, 04:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hladan nos, kriv za grip

BEOGRAD - Ljudi uglavnom sami leče prehladu. Da li, međutim, dovoljno dobro poznajemo svog neprijatelja? Iako postoji nekoliko raširenih verovanja u vezi sa prehladom, da li su sva baš tačna?

Ako sedite pored odškrinutog prozora, razbolećete se

To je netačno. Ako se nalazite u sobi u kojoj je prozor samo malo odškrinut ili otvoren, možete eventualno da ohladite mišiće, ali nikako nećete dobiti kijavicu. Prehlade i druge „zimske" bolesti nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << posledica rashlađivanja ili promaje, jer njih izazivaju virusi, koji sigurno neće da ulete sa ulice u vašu sobu. S druge strane, neki lekari smatraju da rashlađivanje izvesnih delova tela zaista može da oslabi organizam i olakša prodor virusa. Na primer, hladan nos može da pospeši prehladu, pa čak i grip, pa je zato bolje da ga pokrijete šalom ako je napolju mraz.

Loše se osećamo zbog mikroba

To nije sasvim tačno. Kad dospeju u naš organizam, mikrobi se u svakom slučaju suočavaju s našim imunitetom. Ako zaraza nije previše jaka, unutrašnje snage organizma će je savladati. Ako je pak virus dovoljno jak, imunitet će se protiv njega boriti intenzivnije i tada ćemo i mi na sebi osetiti udarac bolesti. Bela krvna zrnca počinju da proizvode supstance koje suzbijaju infekciju. Te supstance neće samo oterati bolest nego će izazvati i temperaturu, slabost, mučninu i vrtoglavicu. Isto se dešava i sa našom sluzokožom: ćelije napadnute virusom proizvode sluz da bi „sprale" infekciju i supstance koje se sa njom bore. Zato kašljemo, kijamo i slinimo.

Glavni izvor zaraze je sam bolesnik

To je svakako tačno. Ali to ne znači da možete da se zaštitite od infekcije ako jednostavno prekinete svaki kontakt s ljudima koji kašlju i kijaju. Zašto?

Mikrobi se najbolje osećaju i najbrže razmnožavaju u našoj sluzokoži, jer im je to idealna sredina. Kad čovek kija ili kašlje, on izbacuje mikrobe oko sebe i oni padaju na sve predmete oko bolesnika. Rekli bismo da na hladnoj suvoj površini, recimo na kvaki, mikrobi brzo umiru i stoga ne stižu da zaraze nekog drugog. Ali nije tako. Kad kijamo, mikrobi se ne izbacuju u spoljnu sredinu unutar minijaturnih kapljica, koje im služe kao sklonište i hrana. U takvom vidu se zadržavaju na kvakama i držačima u autobusu, a onda dospevaju na ruke drugih ljudi, koji zatim, ne sumnjajući ništa, pokrivaju usta rukom da bi zevnuli ili prosto protrljaju oči ili obrisali nos. Na taj način mikrobi opet dospevaju u sluzokožu i nastavljaju da se razmnožavaju.

Promena boje mokraće znak je pogoršanja bolesti

Boja mokraće zaista može da ukaže lekaru na stanje vašeg zdravlja. Ali u većini slučajeva to ne ukazuje na pogoršanje bolesti, već naprotiv na to da sve teče uobičajeno. Nekoliko dana pošto se zarazio, organizam počinje da izbacuje enzime koji su mu poslužili za odupiranje infekciji. Većina tih enzima sadrži gvožđe, pa je zato mokraća žućkasta ili čak zelenkasta.

Stres doprinosi razvoju bolesti

To je tačno. Snažan stres nije ništa manje opasan po organizam od infektivne bolesti, što znači da su vam šanse da se razbolite veće ako se stalno nervirate. Američki naučnici smatraju da se uzrok krije u hormonima kortikosteroidima, koji se luče u stresnim situacijama i snižavaju otpornost organizma prema svim bolestima.

S godinama ljudi sve ređe pate od prehlade

To je takođe tačno. Deca školskog uzrasta se ponekad prehlade i po 10 puta godišnje, odrasli do 35 godina upola ređe, a preko 35-te još ređe i tako dalje. Sa svakom novom bolešću naš organizam uči da proizvodi sve više antitela i sve efikasnije se bori s mikroorganizmima.

Najlakše se zarazimo u javnom prevozu

To uverenje je sasvim osnovano: u zatvorenom, neprovetrenom i skučenom prostoru, mikroorganizmi zaista imaju više šansi da se prebace na novog nosioca, naročito ako su sabijeni jedni uz druge i jedni drugima dišu za vrat. Ali najčešće se ipak zarazimo kod kuće: deca donesu zarazu iz vrtića ili škole i prenesu je na mamu i tatu. To potvrđuje i činjenica da se i u proleće i leti vozimo prevozom, a ipak sezona prehlada dostiže vrhunac u jesen i u zimu, navodi "Blic".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...