Izvor: B92, 12.Nov.2009, 14:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grip ugrožava oporavak privrede
Beograd -- Mogućnost zatvaranja preduzeća zbog opasnosti širenja virusa gripa, može da ima negativne posledice na oporavak srpske privrede..
Gubici ne bi nastali samo u proizvodnji zbog činjenice da veliki broj zaposlenih neće dolaziti na posao, već bi veliki problem mogla da ima i prodaja. Očekuje se da stanovništvo, u strahu od zaraze, u sve većoj meri izbegava boravak u objektima poput hipermarketa ili robnih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kuća. U takvoj kombinaciji, tek započeti oporavak srpske privrede bio bi opasno ugrožen.
Vladimir Vučković, profesor na Megatrend univerzitetu, kaže da će epidemija gripa A H1N1 sigurno dovesti do smanjenja broja zaposlenih koji odlaze na posao i do toga da čitavo društvo zapadne u pasivnije stanje. Manji broj aktivnih radnika će, prema njegovom mišljenju, samo delimično moći da se nadomesti većim angažovanjem onih koji i dalje budu radili, a što je najgore, epidemija bi mogla da dovede i do pada opšte tražnje među stanovništvom.
"To može da bude posredni efekat epidemije, koji će biti dodatno štetan zato što je tražnja već sada mala. Uz epidemiju, ljudi će ponovo postati obazriviji i neće toliko izlaziti, što će uticati na prodaju", smatra Vučković.
Ekonomista Zoran Popov smatra da će sigurno biti negativnih posledica po ekonomiju u celini, ali da efekti epidemije neće biti kataklizmični.
"Pad će se najviše osetiti u prodaji, pošto će ljudi izbegavati da idu u prodavnice, s tim što će i trgovina sigurno opet porasti pred Novu godinu i Božić. Nema sumnje da će ljudi ići više na bolovanja, ali mislim da pojedinci preteruju sa prognozama o uticaju novog gripa na privredu, što im više služi kao alibi za loše poslovanje", kaže Popov.
S druge strane, Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije veruje da širenje gripa neće bitnije uticati na pad proizvodnje i privredni rast, mada će sigurno biti negativnih posledica.
Kao argument za to, Nikolić naglašava činjenicu da je u tri ključna sektora, poljoprivredi, industriji i građevini, moguće organizovati proizvodnju tako da se zamene radnici koji zbog bolesti ne budu mogli da dolaze na posao, a da pad proizvodnje ne bude direktno proporcionalan smanjenju broja aktivnih radnika.
"Naravno, bitni su i drugi sektori, poput trgovine, saobraćaja i finansija, ali u njima će moći da se održi dovoljan nivo poslovanja da podrži proizvodnju u ključnim oblastima. Iako je jasno da će grip izazvati određeni pad, to ipak neće imati značajne posledice, čak mislim da je opasnija panika koja može da nas sve zahvati", naglašava Nikolić.
Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže za naš list da se ne može brojčano izraziti opasnost koja preti domaćoj ekonomiji od epidemije gripa, već da će efekti zavisiti od brzine širenja bolesti, ali i od toga ko će njome biti pogođen.
Tako će, kako kaže, posledice biti najveće u slučajevima kada virus zahvati nosioce poslova, ali i ako se zbog opasnosti od zaraze budu zatvarala ona mesta na kojima se okuplja veliki broj ljudi.
Ono što bi moglo da ublaži ekonomski udar gripa je, prema Nikoliću, to što se mnoga preduzeća još nisu prilagodila padu tražnje do kojeg je već došlo u Srbiji, tako da se izvesni pad broja zaposlenih ne bi toliko osetio.
