Izvor: RTS, 04.Maj.2009, 22:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grip otkriven na vreme nije smrtonosan
Epidemija meksičkog gripa se širi i mi ćemo imati prve slučajeve obolelih, a važno je da ih otkrijemo što pre, rekao epidemiolog Branislav Tiodorović. Virus više nema smrtne posledice, navodi Tiodorović. Institut za infektivne i tropske bolesti raspolaže dovoljnim brojem kadrova, prostora i antivirusnih lekova. Ministarstvo poljoprivrede preporučilo pojačane mere opreza na farmama svinja.
Član ekspertskog tima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Ministarstva zdravlja Srbije za zarazne bolesti Branislav Tiodorović smatra da povoljnu okolnost predstavlja činjenica da virus novog, ili meksičkog, gripa više nema smrtne posledice kakve su bile u Meksiku, gde je došlo do najgoreg "zato što zdravstveni sistem nije reagovao pravovremeno".
Ministar Milosavljević je istakao da su najvažnije poruke prevencije koje podrazumevaju pranje ruku sapunom, izbegavanje direktnog kontakta, dodirivanje sluznica, a oni koji se nalaze na putu treba da preduzmu sve mere predostrožnosti u vezi sa ličnom higijenom.
"Pažnja na granici je pojačana od strane sanitarnih inspektora. Građanima koji su putovali od 1. aprila pa nadalje u zemlje koje su najviše pogođene daju se posebni saveti u smislu aktivnog praćenja sopstevnog zdravstvenog stanja", kazao je Milosavljević dodajući da su građanima na raspolaganju brojevi telefona svih instituta i zavoda za javno zdravlje i zavoda širom zemlje.
Milosavljević je najavio da će Koordinaciono telo Vlade ove nedelje analizirati situaciju i preduzeti konkretne mere za eventualni slučaj pandemije.
Ministarstvo poljoprivrede Srbije preporučilo je veterinarskim službama i proizvođačima svinja da poboljšaju higijenske i biosigurnosne mere na farmama i gazdinstvima gde se one uzgajaju, kako bi se smanjio rizik od pojavljivanja gripa H1N1 u Srbiji.
Na sajtu Ministarstva se navodi da se zajedno sa Upravom za veterinu radi na uvođenju novih mera kako bi se sprečilo unošenje tog virusa u Srbiju.
Odluka je doneta nakon objavljivanja podataka da je Agencija za
inspekciju hrane u Kanadi utvrdila prisustvo virusa gripa A
H1N1 na farmi svinja.
Kako je istaknuto, nužno je pre svega da veterinarska služba i
veterinarska inspekcija poboljšaju nadzor zdravlja svinja, da se
poštuju propisi koji se odnose na prijavljivanje svih slučajeva
zaraznih bolesti životinja, kao i da se poboljšaju higijenske i
biosigurnosne mere na farmama i gazdinstvima na kojima se uzgajaju
svinje.
"Moramo uzeti u obzir i činjenicu da Meksikanci nemaju zdravstveno osiguranje", objasnio je Tiodorović, dodajući da do oboljenja sa smrtnim završetkom ne bi došlo da su se oboleli na vreme javili lekaru.
Prema njegovom mišljenju, srećna je oklonost što lekovi "tamiflu" i "relenca" uništavaju virus.
Tiodorović je upozorio da nije dobro masovno upotrebljavati lekove u preventivne svrhe, jer će se u tom slučaju razviti otpornost, pa ih zato nema u prodaji u apotekama, nego samo u Institutu za infektivne i zarazne tropske bolesti u Beogradu.
"Ti lekovi će se upotrebljavati isključivo za lečenje onih kod kojih je postavljena dijagnoza, klinička, a kasnije i laboratorijska, i kod onih koji su bili u kontaktu sa njima", objasnio je Tiodorović.
Kako navodi, nema dileme da će pandemija krenuti dalje. Podsetio je da je u Kanadi zabeležen slučaj prelaska gripa sa čoveka na svinju. Na taj način može se proširiti i na svinje u drugim regionima sveta.
"Epidemija dolazi i mi ćemo imati prve slučajeve, a važno je da ih otkrijemo što pre i da oni budu što pre smešteni u klinike u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu", istakao je Tiodorović.
Iako u Srbiji nije registrovan nijedan slučaj novog oblika gripa, iz Ministarstva zdravlja poručuju da se preduzimaju sve mere, da nema razloga za strah, ali pozivaju na oprez.
Šesti nivo uzbune očekivan
Najave za podizanje opasnosti od meksičkog gripa na najviši, šesti nivo, potpuno su očekivane jer se, po definiciji, bolest širi pandemijski ako je zahvatila najmanje dva kontinenta, što se i dogodilo, rekao je Tiodorović.
Epidemiolog je dodao da to nije učinjeno odmah zbog toga što se lokalna transmisija odvijala isključivo u početku i dobrim delom četvrte i pete faze samo u Meksiku, SAD i Kanadi, jer je bilo pojava epidemija na organičenom prostoru, ograničenom broju država i na jednom od kontineneta, a da se posle pojavio i u evropskim zemljama.
Prema njegovim rečima, sada ta pojava postoji i u Evropi, gde obolevaju ljudi koji nisu putovali u Meksiko ili SAD, a zarazili su se od onih koji su došli iz tih delova sveta.
"Ispunjeni su uslovi da se kaže da sada možemo da se pripremimo i praktično uđemo u šestu fazu, jer se pandemija sigurno odvija", naglasio je Tiodorović.
Tiodorović je rekao da sve države, pa i Srbija, treba da preduzimaju mere brzog otkrivanja prvih inicijalnih slučajeva kako bi se pratilo zdravstveno stanje stanovništva koje je bilo u kontaktu sa obolelima.
Institut za infektivne bolesti spreman
Institut za imunologiju i virusologiju Torlak u Beogradu dobio je reagense, tako da od danas, za samo nekoliko sati, može da utvrdi postojanje virusa.
Direktor Instituta za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije prof. dr Miomir Pelemiš rekao je da taj Institut raspolaže dovoljnim brojem kadrova, prostora i antivirusnih lekova koji se koriste u lečenju pacijenata sa simptomima meksičkog gripa.
Pelemiš je apelovao na građane da ne dižu paniku, jer u Srbiji postoji dovoljna zaliha lekova kojima se tretira ta bolest i naglasio da se ne preporučuje pacijentima da se sami leče i stvaraju zalihe antivirusnih lekova bez dogovora sa lekarom.
Kako je istakao, nema mesta panici, ali ima mesta većoj pripravnosti, spremnosti i informisanosti građana kako treba da se ponašaju, kao i da treba da znaju da se bolest prenosi respiratornim putem.
"Bitan podatak za zaštitu od te bolesti je da li je osoba boravila u zemljama u kojima je meksički grip registrovan i da li je pojedinac bio u kontaktu sa obolelim, a potom će biti preduzete odgovarajuće mere", kazao je Pelemiš.
U Institutu postoje posebne ambulante za pregled, odštampana su uputstva za lekare kako treba da rade i kako da se ponašaju sa pacijentima, a građani prvo treba da se jave telefonom izabranom lekaru koji će odrediti da li i gde pacijent treba da ide, istakao je Pelemiš.
