Izvor: Politika, 17.Feb.2014, 10:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je u Srbiji moguć bosanski scenario
Da li su bosansko proleće i ledena revolucija u Ukrajini izazvani socijalnim nezadovoljstvom? Da li su nezaposlenost, gladovanje, beznađe... dovoljni za pobunu ili je politika ta iskra koja pokreće mase, a onda se vatra bunta širi kao grip? Konačno, da li je bosanski scenario moguć u Srbiji?
Transparensi ineternešenel ocenio je Ukrajinu kao najkorumpiraniju zemlju u Evropi, s velikom inflacijom, nezaposlenošću i siromaštvom, ali razliku između dva tabora neki analitičari >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne vide u ideologiji već u jezičko-etničkoj razlici. Za Federaciju u kojoj pljušte ostavke funkcionera analitičari kažu da su socijalni protesti opravdani jer ima pola miliona nezaposlenih, ali da je problem politika, jer pozadinu vide u pokušaju da se radničkim buntom sruši Dejtonski ustav.
Aleksandar Vučić izjavio je da će Srbija svim sredstvima podržati stabilnost regiona i RS jer je to za nju od presudnog značaja. On ne očekuje da se protesti prošire na Srbiju. Ali Mlađan Dinkić misli drugačije, jer „narod veoma teško živi i nikada se ne zna kada može da se upali varnica. Bez obzira na to koliko će koja partija na ovim izborima dobiti mandata, ako ne bude imala sposobne ljude koji mogu da naprave ozbiljne promene u ekonomiji i poboljšaju životni standard ljudi, bosanski scenario moguć je i u Srbiji.”
Srećko Mihailović, sociolog iz Centra za razvoj sindikalizma, kaže da niko u Srbiji nije ozbiljnije istraživao šta ljude dovede do bunta. On kaže i da imamo neverovatnu potrebu da se distanciramo od politike. „Naš odnos prema politici je čudan i pomalo uvrnut. U Ukrajini traže da se smene lopovi i to je dominantno politički protest, a njih izaziva loša socijalna situacija. Što se Bosne tiče, nisu svi u istoj ekonomskoj situaciji, u RS je nešto bolje nego u Federaciji. Kada se tako loše živi, onda je lakše sprečiti proteste nego ih politički obojiti. Ali nije stvar u hlebu, Federacija je takva jer je protektorat. Protesti će slabiti ako se usmere ka Dejtonu. Protesti su slični s onima u svetu, nisu imali organizaciju, ali ona može da se javi tokom protesta. Ako se ne javi, protesti kraće traju.
„Nisu pare uvek pokretač protesta. Protesti protiv bivšeg ministra Saše Radulovića su bili materijalne prirode, u Ukrajini su politički. Dvostruka motivacija pojačava proteste i može da dovede i do podele zemlje. Protesti u Bosni već slabe s jačanjem političke boje, sukobi se kanališu. Neko početno jedinstvo nestaje a zanimljivo je ponašanje Evrope i Rusije.” Mihailović kaže da kapisla može da se upali od bilo čega, od nedolaska autobusa, kada se stvari svedu na povod. „Uzroci su mnogo jaki. Naravno da neredi mogu da se prenesu kod nas, ali izbori su ventil, neutralizacija i pacifikacija”, kaže Mihailović.
Milan Nikolić, sociolog, kaže da su različite situacije dovele do „arapskog proleća”, pobune u Ukrajini ili Bosni. „Lenjin je rekao da, kada vlast ne može da vlada na stari način a građani ne prihvataju da vlada na stari način, dođe do pobune. Narod hoće da se nešto menja, makar i nagore. U Federaciji BiH vlada najveće nezadovoljstvo. Oni su svoj imidž gradili kao žrtve i očekuju da nešto dobiju. Iako se tamo slila ogromna međunarodna pomoć, deo je stigao do bogatijih a deo završio u raznim međunarodnim organizacijama.
Narod je ostao nezadovoljan, a u proteste su se ubacile mnoge grupe. U bošnjačkom delu BiH smatraju da su bili žrtve u ratu a da su sada žrtve tajkuna.” Nikolić kaže da je i u Srbiji teška ekonomska situacija, da će ova i naredna godina biti teške, i da ćemo u EU ući dve hiljade dvadeset i neke godine. Zato je potrebna partija socijaldemokratske orijentacije, za šta se, prema istraživanjima, opredeljuje od 60 do 90 odsto građana u Srbiji.
Žarko Trebješanin, psiholog, kaže da je teško dati odgovor na pitanje šta je kapisla za bunt, jer je teško predvideti ponašanje ljudi. „Može samo da se pretpostavi, jer to nije fizika. Ni sociolozi nisu predvideli da će biti ratova i krize. Ljudsko ponašanje je složeno, a pogotovo tolikog broja ljudi. Za „arapsko proleće” ispostavilo se da nije bilo baš toliko spontano i da je bunt kontrolisan iz inostranstva. U Bosni se ne vidi da je bilo podsticaja sa strane. Kod nas je bilo velikih protesta 1996/7. godine, a sada su ljudi apatični iako ispod toga ključa nezadovoljstvo, što može da se pretvori u bujicu nezadovoljstva. Kada su teškoće velike i iskrica zapali bunt. „Arapsko proleće” prenosilo se kao vatra, nije nemoguće da se neredi iz Bosne prenesu i ovde jer ljudi gledaju te slike i mogu da se indentifikuju.”
Ivana Anojčić
objavljeno: 16.02.2014.
Pogledaj vesti o: Grip, Rat u Ukrajini
