Izvor: B92, 22.Avg.2011, 13:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Anosmija - kada nema čula mirisa
Da li ste nekada čuli za anosmiju? To je neobični poremećaj nervnog sistema koji se manifestuje gubitkom čula mirisa.
Veoma mali broj ljudi rađa se sa anosmijom – većina koja pati od tog poremećaja, čulo mirisa izgubila je od posledica povreda ili zbog teških simptoma gripa i virusa prehlade.
Procenjuje se da je broj onih koji pate od anosmije zapravo mnogo veći nego što se ranije mislilo, jer neki zbog nerazumevanja okoline, izbegavaju da govore >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << o svom poremećaju, čak i lekaru.
„Neki anosmičari i ne shvataju da imaju problem sve dok ne dođu u period puberteta", objašnajva profesor Tim Džejkob sa Kardif Univerziteta.
„Deca ne mogu da razumeju pojam mirisa, ali ne želeći da deluju drugačije svojim drugarima, nauče da različito reaguju na ružne i lepe mirise, oponašajući mimiku drugih ljudi", objašnjava Džejkob.
Čak ni otorinolaringolozi obično ne prolaze obuku za lečenje anosmije, uprkos tome što je može uzrokovati većina virusnih zapaljenja gornjih respiratornih organa.
Kako dolazi do ovog poremećaja?
Naša mogućnost da osetimo mirise zavisi od receptora nervnih ćelija u nosu – oni šalju signale putem olfaktornih nerava ka moždanoj kori.
Kod anosmije, olfaktorni nervi su oštećeni, ili mrtvi (ljudi rođeni sa anosmijom ih nemaju uopšte, a poremećaj nasleđuju genetski). Većina ljudskih nerava nema mogućnost regeneracije, pa su sva oštećenja trajna.
Drugim rečima, anosmični ljudi su tu gde su. Mnogi ljudi sa stečenom anosmijom mogu povratiti čulo mirisa, ali još nije proučen takav način oporavka. Takođe, mogu primetiti znake takozvane fantosmije – osetiti mirise koji ne postoje. Funkcioniše slično kao fantomski bolovi u amputiranom udu.
Prema profesoru Džejkobu, 17 procenata ljudi koji su postali anosmični, pate od kliničke depresije, uglavnom zbog toga što prilikom uzimanja hrane, ne mogu imati normalno čulo ukusa.
Naime, iako razlikuju slatko, slano, gorko i kiselo, ne mogu spoznati razliku između jela, jer ona uglavnom počiva na različitim mirisima. Anosmični ljudi koriste druge signale, poput teksture, kiselosti i hidriranosti, kako bi kompenzovali odsustvo ukusa.
Naučnici još nisu prikupili sve podatke o ovom poremećaju, ali je poznato da slabljenje čula mirisa, može biti rani znak Parkinsonove bolesti. Takođe, mnogi ljudi gube čulo mirisa oko osamdesete godine života, ali se to događa kao prirodna propratna pojava starenja.
Anosmija se povezuje s gubitkom libida, ali još nije poznato zašto.
