Izvor: Vesti-online.com, 03.Feb.2012, 14:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kroz smetove do bolesnika
U danima kad se po zavejanoj Srbiji vodi bitka za mnoge živote, potez dvojice mladih Novopazaraca - Boška Mihajlovića, asistenta na Učiteljskom fakultetu i Zdravka Ćurčića, studenta Fakulteta za fizičku kulturu, izazvao je divljenje žitelja Novog Pazara i Ivanjice, ali i cele Srbije.
Ono što nije uspelo teškim buldožerima i obučenim spasiocima s motornim sankama, pošlo je za rukom dvojici odličnih sportista, upornih i hrabrih momaka.
U zabito i zavejano >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << selo Vučak na Goliji, sa svih strana odsečenom od sveta, meštaninu i teškom bolesniku Milivoju Dramnićaninu uspeli su da u poslednjem trenutku dopreme insulin i tako mu spasu život. Drugom žitelju ovog sela Živoradu Dramnićaninu takođe su doneli potrebne lekove.
- Posredstvom medija, a i nekih prijatelja, čuli smo da su Milivoje i Živorad, naše komšije iz susedne opštine Ivanjica sa druge strane Golije, u životnoj opasnosti. Znali smo da je put do njih neizvestan i težak, da su smetovi visoki i po pet-šest metara. Vreme je bilo pakleno, kao u Sibiru, ipak, bez razmišljanja smo odlučili da krenemo - priča Boško Mihajlović.
Nismo mogli mirno da sedimo kod kuće a da stari, bolesni i nemoćni ljudi umiru bez lekova. Rekli smo sebi: idemo, pa šta god da bude, planinari smo godinama, uzdali smo se u znanje i iskustvo koje imamo, a ni upornost nam nikada nije manjkala. Uz sve to, ovog puta smo imali i veliki motiv da spasemo ljude - dodaje Boško Ćurčić.
Pošto su dobili blagoslov od oca Gerasima, igumana Đurđevih stupova, gde su često na molitvama, Boško i Zdravko su autobusom, preko Čačka, stigli do Ivanjice, a potom je počeo pakao:
- Za dvadesetak kilometara u jednom pravcu trebalo nam je više od 48 sati pešačenja. Probijali smo se kroz smetove visoke i preko glave, strahovali smo jedan za drugoga, noćili u jednoj kući, stigli do škole, a potom uz pomoć jednog meštanina,
Prilikom povratka iz Vučka, Boško i Zdravko su se nakratko zadržavali i u drugim zavejanim golijskim selima, gde su staračkim domaćinstvima pomagali da očiste prilaz kući, put do štale i tora, unesu drva... Svuda su ih nudili rakijom i čajem i zahvaljivali im se na pomoći.
i do kuće Milivoja Dramnićanina. Bio je iznenađen i srećan, insulin je stigao u minut do dvanaest - kaže Mihajlović.
Ova dvojica sportista potom su obišla sva domaćinstva u selu, nekima su u kuće uneli drva i vodu, nekima su nahranili i napojili stoku.
- Najduže smo se zadržali kod jednog starog domaćina, koji danima nije hranio stoku jer mu je sneg zatrpao seno. Sve smo lepo očistili, posetili smo i jednu baku kojoj smo nacepali drva, obećali smo da ćemo joj, ako se put ne raščisti, doneti i lekove. Pratimo situciju i ako bude potrebno, ponovo ćemo, ma koliko bilo teško i rizično, krenuti put Golije i zavejanog Vučka - poručuju Boško i Zdravko.
Zamenik predsednika opštine Babušnica Saša Stanković rekao je agenciji Beta da i dalje do mnogih sela u opštini ne može da stigne mehanizacija i očisti sneg koji je dostiže visinu i do dva metra.
- Posle proglašenja vanrednog stanja i apela upućenog državnim organima, od Vojske Srbije stigla nam je jedna mašina koja je prekjuče čistila snežne namete ka selu Našuskovica, a juče ka Rakiti i Vučidelu - kazao je Stanković.
Prema njegovim rečima, od 26. januara, kad je proglašeno vanredno stanje u opštini, ne radi osmogodišnja škola u Zvoncu, koju pohađa 45 učenika.
Stanković je istakao da su i dalje mnoga sela u opštini ugrožena, do kojih još uvek ne mogu da se prokrče puteve.
- Iz zavejanih sela Vrelo, Radosin, Crvena jabuka i Berin izvor smo ljude spasavali, ali, na svu sreću, nije bilo bolesnih i niko nije stradao - kazao je Stanković.
On napominje da su Sektoru za vanrede situacije MUP-a uputili zahtev za pomoć od pet tona goriva kako bi nastavili s čišćenjem puteva do planinskih sela i da očekuju pomoć. Dve mašine čiste put ka Crvenoj jabuci, a tamo je sneg i do 2,5 metra.
Nastavak na Vesti-online.com...
