Izvor: Blic, 27.Nov.2009, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kineskim mostom do „Trećeg Beograda“
Od kad je najavljeno da će sledeće godine početi izgradnja novog mosta Zemun - Borča, cena zemljišta na levoj obali Dunava porasla je za čak 30 odsto. Područje Crvenke kod Borče u budućnosti će biti veoma atraktivna i potencijalna lokacija, ali interesovanja investitora još nema, jer nedostaje detaljni regulacioni plan za ovaj deo grada.
Sad se poljoprivredno zemljište, veličine oko hiljadu hektara, na području Crvekne kod Borče smatra atraktivnijom i mnogo potencijalnijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << lokacijom od Novog Beograda. „Treći Beograd", kako mnogi nazivaju levu obalu Dunava, stručnjaci vide kao novu šansu za ravnomerno širenje prestonice. Ukoliko se nakon izgradnje novog mosta, ovaj deo bude gradio planski, vodiće se računa o svim potrebnim stvarima i izgraditi prvo infrastrukturu sa svim pratećim, društvenim, kulturnim i sportskim sadržajima. Prema rečima arhitekti, treba izbegnuti grešku Novog Beograda, koji je dugo bio „spavaonica", sa samo jednim bioskopom. Baš zbog toga što je trenutno potpuno neuređen i što nema ni jedne ulice, „Treći Beograd" svi vide kao najveći razvojni potencijal prestonice.
Zemljište koje će biti interesantno investitorima sada je uglavnom poljoprivredno ili pod šumom
U poslednjih nekoliko meseci, od kad se konkretno priča o izgradnji novog mosta koji će povezati Zemun i Borču, cena zemljišta na levoj obali Dunava porasla je od 20 do 30 odsto. Cena se trenutno kreće od 500 do čak 3.000 evra po aru, ali se pravi skok cene očekuje tek kad počne izgradnja mosta.
- Trenutno ljudi hoće da prodaju svoje placeve u ovom delu grada, ali ima slabo kupaca. To je najviše zbog toga što još uvek nema detaljnog plana i ne zna se još koje zemljište će imati koju namenu. Zbog toga kupci izbegavaju da kupe „mačku u džaku" i čekaju taj Urbanistički plan. Nakon toga, mislim da će se voditi prava bitka za svaki metar tog zemljišta na levoj obali Dunava - priča Nedeljko Malinović iz agencije „Legat".
Međutim, za neki konkretniji interes investitora potrebna je izrada urbanističkih projekata i parcijelizacije, kako bi se znala tačna namena svakog placa.
- Čim se steknu planski i tehnički uslovi, izrade pristupne saobraćajnice, izradi infrastruktura, počeće se sa urbanizacijom ovog područja. Izmenama i dopunama Generalnog plana Beograda 2021/2 predviđeno je da deo zemljišta bude namenjen za izgradnju organizovane stambene izgradnje od strane javnog sektora, sa pratećom socijalnom infrastruktirom. Za sada se nama nisu obraćali privatni investitori za ovu zonu - priča Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda.
U međuvremenu, investitori sa nestrpljenjem čekaju izradu plana, nakon čega bi odmah krenuli sa kupovinom.
- Sama činjenica da je počelo planiranje izgradnje mosta, odmah otvara vrata za nove investitore, pogotovo strane, koji su odmah spremni da ulažu u „Treći Beograd". Prvi investitori pohrliće u kupovinu ovog zemljišta čim se bude znao jasan raspored prilaznih puteva i namena zemljišta, a to će, kako se najavljuje, biti već sredinom sledeće godine. Naravno, već postoje pojedinačna interesovanja investitora za industrijske objekte, a pogotovo za stambene - priča Slobodan Mihajlović savetnik za nekretnine u konsultanskoj kući „Komon sens".
Zemljište koji svi vide kao veliki potencijal Beograda i koje je veličine kao pola Novog Beograda, trenutno je veoma zapušteno. Jedini prilazni put vodi iz Borče i od Zrenjaninskog puta do lokacije koja je prilaz mostu, treba preći više od deset kilometara (25 kilometra od centra grada). Veliki deo je močvaran i moraće da se nasipa, dok na drugom delu veliki problem prave podzemne vode. Komunalna infrastruktura uopšte ne postoji. Najveći deo zemljišta preko kojeg će se spojiti novi most i Zrenjaninski put pripada Poljoprivrednom kombinatu „Beograd" i Opštini Palilula, a ostatak je u privatnom vlasništvu.
- Most i sve prilazne saobraćajnice nalaze se na zemljištu PKB-a, odnosno to je državna svojina jer je to zemljište ovo preduzeće dobilo na upravljanje pre više od 20 godina. Kad se uradi urbanistički plan, vlasnici zemljišta moći će da se dogovore sa investitorima šta žele, da li da prodaju, ili da zemljište privedu nameni. Poznato je da će zemljište gde dominiraju podzemne vode morati da se nasipa, da se uređuju pojedini delovi, ali to ni malo ne umanjuje ogromni potencijal koje ovo zemljište izgradnjom mosta dobija - kaže Danilo Bašić, predsednik Opštine Palilula.
Ar prodavan za 100 evra
Kupili smo plac pre 15 godina za oko 200 maraka po aru, odnosno 2.000 maraka deset ari. Sada kažu da ćemo uskoro moći da zaradimo desetine hiljada evra, ali mi naše malo poljoprivredno imanje ne želimo da prodajemo, dok ne budemo morali - priča Ivan Cincar, jedan od vlasnika placa u Crvenki kod Borče.
Poziv čitaocima
Kakva je vaša vizija budućnosti Beograda do 2020. godine? Javite se sa predlozima, idejama i razmišljanjima. Vaše ideje mogu biti deo našeg serijala. Pišite nam na adresu - beogradska@blic.rs sa naznakom „ za Beograd grad budućnosti". Čekamo vas.
