Izvor: Blic, 24.Mar.2010, 11:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde nestaje profit u gradnji
Ovo pitanje se sve češće čuje u krugovima graditelja. Analize pokazuju da između prstiju iscuri oko 6,5 odsto ukupne vrednosti projekta, što je uporedivo sa ukupnom dobiti koja se planira od projekta.
Prekoračenje planiranih troškova pokazuje konzistentno ponašanje u preko 20 zemalja sa svih kontinenata, štaviše, pokazuje isti nivo u posljednjih 70 godina. Rešenje ne leži u računovodstvenom praćenju materijalnih troškova (koje većina građevinara i danas pažljivo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prati), već u smanjenju troškova rada i mehanizacije.
Sistem "Carpio" smanjuje troškove
Profit je jedan od osnovnih razloga zbog koga graditelj ulazi u posao. O važnosti prekoračenja troškova građenja govori podatak o količini dokumenata objavljenih na tu temu u svetu. Upotreba popularnog pretraživača Google na pojam "građevinski trošak" (engl. construction cost) daje oko 11.200.000 pogodaka. Ukoliko želimo malo suziti ovu količinu podataka pa potražimo izraz "prekoračenje troška građenja" (engl. construction cost overrun) dobićemo oko 53.400 dokumenata, a ako tu pretragu još više suzimo tražeći pojam "uzroci prekoračenja građevinskih troškova" (engl. causes of construction cost overrun) dobićemo oko 23.900 dokumenata. Ova je tema evidentno zanimljiva ne samo u našem podneblju nego i u svetu, te su napravljene brojne studije kako bi se što bolje ustanovilo koji su uzroci prekoračenju troškova, te kako bi se na njih moglo uticati.
Nekada dok je marža bila 30 do 50 odsto, takva je marža izdržala sve i ostavljala je zadovoljavajuću dobit. Dolaskom tržišnog nadmetanja i procvatom privatnog vlasništva, stvari su se promenile. Ponuđačke cene su morale pasti, pa se često vode rovovske bitke oko nekoliko postotaka cene. S obzirom na to da je ponuđačka cena obično zadata veličina, jedino što može uticati na profit jesu troškovi građenja. Stoga je razumljivo da se poslednjih 10 godina intenzivno radi na smanjenju troškova građenja (boljom tehnologijom) i zadržavanjem troškova građenja u predviđenim okvirima, tj. izbegavanjem prekoračenja planiranih troškova.
Šta je potrebno učiniti?
Da se to postigne, troškove je potrebno pratiti, ali samo njihovo evidentiranje nije dovoljno, već ih je potrebno upoređivati sa planiranim veličinama. Pri tome većina menadžera smatra da će se to pratiti kroz računovodstvo. Međutim, u računovodstvu se podaci evidentiraju post festum, sa nekoliko sedmica zakašnjenja, pa je evidentno da se računovodstvenim praćenjem nikako ne može uticati na nastajanje troškova. Ukoliko pojedini radnik ostvari 250 sati na gradilištu u određenom mesecu, u računovodstvu mu na kraju meseca mogu samo izračunati i isplatiti zaradu, a nikako ne mogu ustanoviti je li on po planu trebalo ostvariti samo 190 sati tog meseca. Međutim, radnici računovodstva niti su kvalifikovani da znaju koliko je sati potrebno za određenu tehnološku aktivnost niti imaju taj podatak. Činjenica da mu se neće isplatiti prekovremeni, nego će se to preraspodeliti na slobodne sate tokom zimskih meseci, naravno, nikoga ne teši jer radnik te sate svejedno neće oprostiti poslodavcu, već će tražiti da mu budu isplaćeni. Evidentno je da se to poređenje mora vršiti u toku izvođenja radova, daleko pre nego što sati budu evidentirani u zaradama (i daleko pre nego stigne faktura dobavljača za materijal), tj. na samom gradilištu. Stoga je potrebno voditi evidenciju utrošenih sati i mašina kako bi uopšte postojala mogućnost poređenja. Ironična je činjenica da se to danas stvarno i radi (bez obzira na poneke slučajeve neprofesionalnog ponašanja šefova gradilišta), jer se na gradilištu mora voditi dnevnik građenja u kojem se svakodnevno evidentiraju prisutni radnici i mašine, te se upisuju i drugi događaji vezani uz gradnju, što proveravaju inspektori. Ove vrednosti, dakako, nije dovoljno samo evidentirati nego ih je potrebno i uporediti sa vrednostima koje su planirane da se trenutno uoče aktivnosti koje izlaze iz planiranih gabarita, te da se preduzmu korektivne mere dok je još moguće nešto učiniti. Dok te veličine stignu u računovodstvo, više se ne seća zašto su nastala prekoračenja.
Koliko su česta prekoračenja?
Prema objavljenoj studiji autora BENT FLYVBJERG i drugih, zastrašujućih devet od odabranih 10 projekata imaju prekoračenje (86 odsto). Pri tome, prosečno povećanje troškova građenja bilo je 28 odsto. Studija je napravljena na uzroku od 258 kapitalnih projekata iz 20 zemalja čitavog sveta vrednih ukupno 90 milijardi dolara. Studija je obuhvatila Ameriku, Evropu, Japan i ostale zemlje u kojima je prosečni postotak prekoračenja troškova najizraženiji (64 odsto).
Koji su uzroci prekoračenja?
Prema studiji grupe profesora sa Florida International University, kašnjenje je globalno najčešći i najskuplji oblik prekoračenja troškova. Ono međutim, praktično, nikada nije rezultat samo jednog katastrofičnog događaja, već je posledica mnogo manjih zastoja na koje se ne obraća pažnja sve dok njihov kumulativni financijski efekat ne postane vidljiv.
Uzroci mogu biti vezani uz:
a) projektni zadatak (izmena narudžbe, izmena nacrta, nekompletna dokumentacija, izmena specifikacija, itd)
b) gradnju (inspekcije, loša proizvodnja materijala, slabe performanse kooperanata, zakasnela nabavka materijala, nedostatak kvalifikovanih radnika, greške u konstrukciji i radovima)
c) finansijsku dinamiku (kašnjenja u plaćanju)
d) politiku menadžmenta (izmene ugovora)
e) zakonodavca (odobravanje dozvola, promene zakona, sigurnosni propisi i druga legislativa)
Veći deo ovih uzroka graditelj vidi kao višu silu, međutim na gradnju svakako ima uticaja, a upravo taj segment predstavlja lavovski deo prekoračenja troškova.
Rezultati pokazuju da 44 odsto odgovornosti otpada na izvođača, 24 na vlasnika, 14 na zakonodavca, podeljena odgovornost je u 12 odsto slučajeva, a samo šest odsto slučajeva odgovornost pada na teret konsultanata.
Ono što daleko više zabrinjava jeste činjenica da samo 48 odsto uzroka spada u kategoriju opravdani-naplativi, dok je 44 odsto u potpunosti neopravdano, a osam odsto su opravdani troškovi koji nisu naplativi.
Kako dolazi do prekoračenja rokova?
Do prekoračenja ne dolazi u nekom jedinstvenom događaju ili uzroku, već je to posledica puno malih zastoja čiji se efekt kumulira. Na primer: kamion nije naručen na vreme, pa se čeka dok ne dođe zamenski, nije naručen kamion od 10 t nego od 5 t, pa taj mora raditi dve ture da preveze istu količinu materijala, ekipa tesara je trebalo doći u 10 sati, ali su oni na jednom drugom gradilištu i dolaze tek za nekoliko sati. Niko nije javio da nedostaje šljunka, pa radnici čekaju jer ne mogu dalje. Ovakvih primera u životu jednog gradilišta koje traje više meseci ili godina ima mnogo. Koliko? Analize pokazuju da je to prosečno 6,5 odsto od ukupne cene projekta (44 od prosečnih 28 odsto prekoračenja od kojih su cca 40 odsto nenaplativi), a to su ogromna sredstva. A šta kada su prekoračenja viša od prosečnih ostalim zemljama)?
Izvor: Caprio
