Izvor: B92, 17.Avg.2011, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treba nam kvalitetnija malina
Beograd -- Ključ problema malinari koji se svake sezone grčevito bore za višu otkupnu cenu je u povećanju produktivnosti i kvalitetu roda, smatraju stručnjaci
Problem srpskih proizvođača maline i cene tog voća dugoročno može da se reši samo povećanjem proizvodnje, što bi obezbedilo profit primarnih proizvođača, hladnjačara i izvoznika.
Međutim, neophodno je da se uspostave i urede odnosi između svih u ovom reprolancu.
BORBA ZA CENU
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Malinari iz svih 27 sela u bajinobaštanskoj opštini, okupljeni u Pilici na inicijativu Radomira Gavrilovića, dugogodišnjeg voćara, odlučili su da osnuju svoje udruženje. Kako su istakli, jedino preko strukovnog organizovanja, mogu izboriti za svoja prava, navodeći primere voćara iz ariljskog kraja kojima će za ovogodišnji rod maline biti isplaćeno 100 dinara po kilogramu, dok hladnjačari u Bajinoj Bašti za prvu klasu plaćaju 20 dinara manje
"Problem u domaćem malinarstvu traje godinama, neophodno je znatno povećati produktivnost i rentabilnost proizvodnje i uspostaviti korektne i uređene odnose između proizvođača, hladnjačara, izvoznika", smatra Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede.
On kaže da je suludo izvoziti sirovinu, poput „rolenda" ili „griza", a ne praviti sok od tog voća, izuzetno cenjen u svetu ili, proizvesti džemove i marmelade od maline, koje takođe imaju prođu u razvijenim zemljama.
"Zbog neplanskog prilaska tržištu dolazi do ovakvih kriznih situacija, jer ne možete da se okrenete nekoj proizvodnji bez prethodnog plana i ispitivanja mogućnosti tržišta", kaže Cvijanović.
Glavni uzroci trenutne situacije u toj poljoprivrednoj grani su velike prošlogodišnje zalihe, dobar ovogodišnji rod, ali i smanjena tražnja na svetskom tržištu, što je uticalo na drastičan pad cene „crvenog zlata" na svetskoj pijaci.
Od prošle godine ostalo je 15.000 tona kvalitetne maline u hladnjačama, ovogodišnji rod je bolji i kvaliteniji u odnosu na 2010. Međutim, kupovna moć bogatih zemalja sada je skromnija, a zbog velike ponude i manje tražnje pala je i cena na svetskoj pijaci.
"Prošle godine za malinu „rolend" na svetskoj pijaci dobijalo se 2,05 ili 2,2 evra po kilogramu, a u julu 2011. za „rolend" se dobijalo 1,4 evra, što znači da je cena drastično pala. Povećanjem prinosa po jedinici površine, smanjujemo značajno cenu, što obezbeđuje profit primarnih proizvođača, hladnjačara i izvoznika", istakao je Cvijanović.
