Izvor: Glas javnosti, 30.Jan.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TVkratija
Svaki srpski poslanik ima dojam da poseduje bolji forhend, bekhend i drop šat od Đoković Novaka, da je zreo za ulazak u narodnu epsku pesmu poput Starine Novaka, uopšte, utisak mu je da je baš on novo TV lice omiljeno među širokim narodnim masama i pretplatničkim auditorijumom. Svaki srpski poslanik skuplja i koriči stenograme sednica jer bilo koji svoj govor smatra istorijskijim od onog majora Gavrilovića, a o Obamimom >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << inauguralnom da i ne govorimo. Tako da su se poslanici kolektivno pobunili što dok traju prenosi sportskih događaja njih nema na TV ekranu, nego su tamo dvojica koja prebacuju lopticu iz svog u tuđe dvorište, ništa ne pričaju, ponekad stenju itd. To se zove tenis. Dok u Skupštini ima njih 250 koji prebacuju pljuvačku, kletve, uvrede, psovke i ostala dostignuća velikih umova iz svojih usta u tuđe uši. Dobro je pa ne bacaju sodu u oči. To se ne zove tenis. Mada ima jedan termin koji se rimuje, ali nije za novine. Doduše, jeste za skupštinu.
Poslanici, dakle, neće da rade bez uključene lampice na kameri, jer pored svih dnevnica, bonusa, trinaestih plata, hotelskih i troškova za automobile koji su takvi kao da troše kerozin, te bagatelnih telećih čorbi, škembića u saftu, krempita i orasnica, izgleda, imaju privilegiju da uređuju TV program. Na stanovištu su da prosečan Srbin ne može da živi ukoliko čim otvori oči ne ugleda nekog poslanika kako stoji za govornicom dok ostali lupaju nogom o pod, da ovaj ne bi mogao da govori. Ima pak slučajeva da jedan lupa nogom, a ostali, njih 249, govore, da ovaj ne bi mogao da lupa nogom. I tako, taj zanimljiv TV program ima da bude celodnevni, boldovan u programskoj šemi, uokviren u predlogu šta gledati taj dan na televiziji.
Dakle, od 06 do 08 sati izjutra ide emisija „Dobro jutro, poslaniče“, koja prati za to jutro izabranog poslanika - od trenutka kada se budi podno Vilerovog goblena u svojoj maloj trospratnoj kući s gipsanim lavom umesto psa čuvarkuće. Kamera ga prati u stopu - primećujemo da ne pere zube, ali se zato plakne ispod miške, oblači pantalone i sako, onda ritualno kači bedž da bi znao koja mu je prednja strana sakoa.
Od 08 do 10 sati gledamo emisiju „Kako sopstvenim poslaničkim automobilom stići za dva sata od Vranja do Beograda, a pri tom potrošiti benzina kao avioni na interkontinentalnim linijama“. Sadržaj je jednostavan - poslanik ulazi u kola s raspećem Isusa okačenim o retrovizor i brojanicama okačenim o volan, daje gas, na GPS navigatoru ukucava „Skupština Srbije“ i dva sata vozi pretičući preko duple pune linije sa poslaničkom legitimacijom zalepljenom na šoferšajbni kako bi saobraćajci znali da je u pitanju „državna žurba“.
Od 10 do 17 gledaćemo emisiju „Lupanje nogom je bolje od lupanja glavom“. U toj emisiji Toma Neverni Nikolić stoji za govornicom u krupnom kadru i gleda u svoje desno, a naše levo. U njegovom desno, a našem levo, reditelj širi plan, sede poslanici sa sakoom obučenim naopačke. Oni imaju ozbiljne izraze lica, ali i neki krajičak smeška u obrazima, baš zločesti momci i prisutne đevojke. Čuje se potmula grmljavina, kao da podno parlamentarne sale protiču gadne podzemne vode. Uto Toma Neverni Nikolić otkriva da to „nit je sneg, nit su labudovi, nit su podzemne vode“, već kompletan poslanički klub sa bedževima na sakou i blokejima na cipelama lupa nogom. I neće da govori ništa dok mu se ne omogući govor bez lupanja, što je u njegovom, a i ostalim slučajevima, teško. Emisija se završava kad predsednica parlamenta, po zanimanju psihijatar, označi pauzu, kako bi poslanici s blokejima odmorili desnu nogu podizanjem iste na sto skupštinskog restorana.
Od 17 do ponoći ide kraći prilog o dešavanjima u Skupštini. Posle ponoći ide dugometražni film „Poslanik jede teleću glavu u škembetu“, snimljen istog dana skrivenom kamerom elegantno zavučenom u salveti, krempiti i tegli kiselih krastavaca, a posle završetka filma ide uključenje uživo u stan odabranog poslanika gde pratimo njegovo izražajno hrkanje. I tek onda otkrijemo da mu je to najbolji govor u životu.
To mu dodje "Big Poslanik" 24h non-stop.A dali mi smemo nesto i da radimo ili moramo njih da gledamo.Molio bih gospodu poslanike da objave raspored za javnost,kada da doruckujemo,kada da rucamo ,u koliko sati je vecera i kada su pis-pus pauze i dali postoji neki koga nije obavezno gledati?
