Izvor: Blic, 27.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zločini modernog Robina Huda
Zločini modernog Robina Huda
Medelin, provincijski gradić u Kolumbiji, širom sveta poznat kao rasadnik devojaka koje su se okitile krunama mis univerzum, bio je osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka proglašen za najopasnije mesto zapadne hemisfere. U Medelinu je tih godina postavljen rekord u broju nerasvetljenih ubistava i drugih teških krivičnih dela. Lokalna, ali i nacionalna policija bile su ozbiljno korumpirane i, pre svega, zastrašene. Gradom je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vladao Pablo Emilio Eskobar, u to vreme najveći poslodavac u državi. Predstavljao se kao moderni Robin Hud, tvrdeći da 'samo preraspodeljuje od onih koji imaju previše onima koji imaju premalo', ali bio je na kraju proglašen jednim od najopasnijih kriminalaca veka. Na dušu mu se stavljaju hiljade ubistava.
Od majke nastavnice i oca farmera, Eskobar je sa nekoliko drugara iz detinjstva i rane mladosti (braća Horhe, Huan i Fabio Očoa i Karlos Rivas) za veoma kratko vreme stvorio organizaciju koja je snabdevala severnoameričko i evropsko tržište kokainom, koristeći krajnje jednostavan princip: 'Treba ih bombardovati tolikom količinom droge da se, bez obzira na rad policije, carine i sličnih službi, na tim tržištima u svakom trenutku nalazi ogromna količina robe.'
Zahvaljujući toj poslovnoj filozofiji, Eskobar je na svom vrhuncu kontrolisao čak 80 odsto tržišta kokaina u Sjedinjenim Američkim Državama i našao se na listama najbogatijih ljudi na svetu koje objavljuju časopisi 'Forbs' i 'Forčn'.
Eskobarova lična imovina premašila je 1990. godine tri milijarde dolara. Taj novac je opran kupovinom nekretnina i ulaganjem u inostranstvu koje je lično kontrolisao preko faksa i kompjutera, odnosno Interneta. Imao je privatnu armiju od navodno preko 1.000 'prekaljenih' ubica koje je koristio za brojne atentate na istražitelje, političare i policajce, što mu je u Americi donelo epitet 'narko-terorista'.
Sklon populističkim akcijama, Eskobar je delio hranu i odeću sirotinji, gradio im kuće i pomagao lokalni fudbalski klub. Narod ga je čak 1982. godine izabrao za alternativnog člana kolumbijskog Doma poslanika. Na vrhuncu moći, tvrdio je da je nepobediv.
Ortaci iz Medelina padali su postupno. Prvo je iz igre ispao Horhe Očoa Vaskez koji je sa braćom bio pionir šverca kokaina u Sjedinjene Američke Države. Optužen za ubistvo kolumbijskog ministra policije, Horhe Očoa je sredinom 80-ih pobegao u Madrid. Španske vlasti ga hapse i vraćaju u Kolumbiju odbivši američki zahtev za izručenje sa obrazloženjem da je bio politički motivisan! Kolumbijske vlasti ga puštaju bez podizanja optužnice, ali ga posle nekoliko godina (1991) ponovo hapse. Očoa se nagodio sa tužiocem, dobivši samo devet godina zatvora i dajući deo imovine državi, uz plaćanje kazne od 9.500 dolara.
Karlosa Ledera Rivasa, tvorca izreke o kokainu kao 'atomskoj bombi Trećeg sveta', uhvatila je kolumbijska vojska 1987. godine i izručila ga Americi. Optužba pred sudom na Floridi počivala je na tvrdnji da je Rivas 1978. na jednom malom ostrvu na Bahamima izgradio aerodrom koji je isključivo korišćen za transport kokaina iz Kolumbije u Sjedinjene Američke Države. Američki sud mu je pripisao i stvaranje veze sa Robertom Veskom, kasnije organizatorom pranja novca za medelinski kartel. Rivasa je sa Veskom navodno upoznao lično Fidel Kastro. Rivas je osuđen na doživotnu robiju i na još 135 godina zatvora.
Za samim Eskobarom SAD su raspisale nagradu od dva, a Kolumbija od 1,4 miliona dolara. Amerika je Eskobara tada proglasila za 'najtraženijeg čoveka na svetu'. Takvom 'titulom' su se kasnije mogli pohvaliti samo vođa Al Kaide Osama bin Laden i, do pre neki dan, dugogodišnji irački lider Sadam Husein. Dok je čekao na suđenje u odsustvu, Eskobar se 1991. godine predao kolumbijskim vlastima pod uslovima da ga ne predaju Sjedinjenim Američkim Državama i da bude smešten u zatvor koji bi bio specijalno izgrađen za njega. Pošto su troškovi izdržavanja kazne prelazili pola miliona dolara godišnje, Eskobar je ubrzo prebačen u običan zatvor iz kojeg je ubrzo lako pobegao.
Godinu i po dana kasnije, decembra 1993, Eskobar je ubijen, dan posle svog 44. rođendana.
Eskobarovo sklonište su otkrili konkurenti, braća Žilberto i Miguel Rodrigez Orenhuela iz narko-kartela iz Kalija, a ne policija, i to prateći njegove komunikacije mobilnim telefonom. Jedan od bliskih saradnika je pokušao da ga upozori, ali takođe mobilnim telefonom, i sasvim prekasno. Na dojavu iz Kalija, policija je već bila postavila totalnu opsadu oko kuće u kojoj se Eskobar krio. Na povike policajaca: 'Pablo, otvaraj, policija', Eskobar je pokušao da pobegne preko krova naoružan samo jednim pištoljem, ali je na krovu ostao izrešetan brojnim policijskim rafalima.
Stručnjaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), čije je sedište u Parizu, procenili su da se svake godine na finansijskim tržištima u svetu opere profit od trgovine kokainom u vrednosti od oko 85 milijardi dolara.
