Izvor: Blic, 31.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žensko shvatanje erotike
Žensko shvatanje erotike
Zašto smo više napredovali u kuvanju nego u seksu? Kako su neki ljudi postali imuni na usamljenost? Zašto je radoznalost ključ slobode? Otkud nam ideje gostporimstva? Zašto su prijateljstva između mušakaraca i žena tako krhka? Kako su ljudi pronalazili izlaz iz usamljenosti, straha i besciljnosti nekada, a kako to čine danas? To se neka od pitanja na koja daje odgovor Teodor Zeldin, u izuzetno zanimljivoj knjizi 'Intimna istorija čovečanstva', >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koju su preveli Robert Rakočević i Olga Sabo, a objavila beogradska izdavačka kuća 'Geopoetika', Dositejeva 13, (011/635-646, 328-4267, e-mail: geopoet@eunet.yu). Neobična erudicija i ogroman istraživački trud Zeldina omogućili su čitaocima ove knjige i feljtona, koji donosimo, da sagledaju kako se razvijalo ljudsko intimno iskustvo i kako smo došli do današnjih načina osećanja i mišljenja.
Ova podela je dovela do ogromnog nespokoja, pa su homoseksualci zaronili do svojih najdubljih osećanja, katkad sa izvanrednim umetničkim rezultatima. No, postepeno je pojedinačna izolacija popustila usled otkrića da oni nisu tako usamljeni kao što su mislili. Ispostavilo se da za mnoga najveća dostignuća čovečanstva treba zahvaliti ljudima koji su gajili strast prema pripadnicima istog pola, uključujući i istaknute utemeljivače moderne nauke (Njutn, Halej, Robert Bojl), kompjuterske tehnologije (Tjuring, koji je osuđen na uškopljenje hemijskim putem), ekonomije (Kejnz), umetnosti (Leonardo, Mikelanđelo, Botičeli i Karavađo, sve do Fransisa Bejkona), filozofije (Vitgenštajn), muzike (Betoven, Šubert, Čajkovski), književnosti (Prust stoji na čelu podugačkog spiska), književnosti za decu (Hans Kristijan Andersen), pa čak i tvorac prototipa američkog heroja, Horejšo Aldžer, štaviše i osvajači sveta poput Aleksandra Velikog i Julija Cezara ('muža svakih žena i supruge svih muževa'). Renesansna Firenca, poznata i kao 'nova Sodoma', preteča je San Franciska. I druge su manjine imale svoje slavne pretke, ali ono što je u ovim privrženostima od značaja jeste to da one otkrivaju beskrajno raznolike kombinacije seksualne želje i drugih dubokih čežnji.
Mikelanđelo je pisao: 'Ja sam, od svih što se rodiše ikad, ljubavi najnaklonjeniji. Kad god zapazim nekog ko ima neki dar ili ispolji kakvu umnu veštinu, ko je u stanju da čini ili kaže nešto prikladnije no iko na svetu, prinuđen sam da se u njega zaljubim, te mu se u celosti predam, da više sebi i ne pripadam, već sam čitavim bićem njegova svojina.' Kod drugih, čini se, strah od starosti nadvladava, pa mladost ispada spasonosna: na primer, Robert Luis Stivenson nije video rešenje samo u tome da traga za nadahnućem kod svog pastorka, Lojda Osborna, već i u tome da piše pustolovne priče za dečake, ovekovečavajući maštu koja otklanja svaku pomisao na propadanje. A i čitav žanr popularnih 'romansi', od H. Rajdera Hagarda naovamo, ima isti cilj. Pa i sam Frojd, koji je u svakome video ponešto homoseksualnosti, pisao je: 'U mom životu žena nikad nije zauzela mesto druga.' Ali, retko kad je u traženju druga, u beskonačno mnogo vidova, bila cela stvar.
Istupanje iz skrivenog života, proglašavanje nezavisnosti Queer Nation, bio je vrhunac ove faze. To je dovelo do toga da se činilo kao da homoseksualce nužno zanima samo njihov soj. No, oni koji su bili u stanju da se udube u svoje skrivenije porive često su želeli više nego samo to da budu oni sami, imajući pri tom za krajnji cilj da pobegnu od sebe, tražeći partnere u drugim kulturama, u drugim generacijama, u drugim društvenim klasama. Svest o ovome obeležava početak naredne faze. Edvard Said, pišući o orijentalizmu, rekao je da je praktično svaki evropski pisac koji je nakon 1800. putovao na Orijent, tragao za različitom, slobodnijom, osećajem krivice manje opterećenom seksualnočću od one koja je u Evropi bila dostupna. Arapska ljubav, kao god i rat, omogućila je T. E. Lorensu da napusti 'svoje englesko ja'. Upravo je želja bila ona magija koja je učinila mogućim prelazak u nepoznate predele. Dozvolila je inače prezrivim, uspešnim klasama da vide tzv. niže od sebe, kao i sebe same, u drugom svetlu.
Kad je sida izmenila odnos prema promiskuitetu, brže među homoseksualcima nego među heteroseksualcima, neki ljudi su počeli da ispituju nove vrste veza, 'zasnovane na uvažavanju pre nego na strasti ili na pravilima', nove oblike vođenja ljubavi, 'seks bez penetracije', koji vuče više na žensko shvatanje erotike. Edmund Vajt, jedan od najlucidnijih homoseksualaca među piscima, kaže: 'Naša detinjastost, naše minimalne odgovornosti, činjenica da naše zajednice nisu blagoslovene, čak i samo naše povlačenje u gej geta zarad zaštite i slobode... odnegovali su stil u kojem mi, može biti, čak i uprkos svojim svesnim namerama, ispitujemo stvari koje će se jednoga dana ticati heteroseksualne većine.' Prijateljstva između homoseksualaca i heteroseksualaca, u kojima želja prestaje da bude agresivna, postala su važna nova vrsta odnosa'.
Nastaviće se...
