Izvor: Blic, 28.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zemlja sa više vina nego vode
Zemlja sa više vina nego vode
Hiljadugodišnji mračni period Evrope rasterali su, od 14 do 16. stoleća, zraci svetlosti tri najveća otkrića srednjeg veka. To su: otkriće antike, otkriće tehnike štampe i otkriće Amerike. Otkriće antike omogućilo je pristup i napajanje sa vrela znanja. Ono je usledilo bežanjem učenih Grka-Vizantinaca u Italiju pred osvajačkim pohodima Turaka u 14. i 15. veku. Otkriće štampe (pokretnog štamparskog sloga – Gutenberg oko 1445. godine) >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << omogućilo je do tada nezamislivo brzo širenje znanja. Otkriće Amerike (Kristofor Kolumbo 1492. godine) konačno je i definitivno razbilo tradicionalne okove i sliku o Zemlji kao 'disku' i potvrdilo antičko grčko saznanje da Zemlja 'mora imati najsavršeniji oblik' tj. oblik kugle (Pitagora, Aristotel, Eratosten, Ptolomej).
Otkriću Amerike prethodilo je, međutim, sakupljanje geografskih i astronomskih znanja tokom više od 5 000 godina. Tekst, koji sledi, i koji je za 'Blic' ekskluzivno pripremio dr Novak Popović, oslanja se najvećim delom na knjigu 'Osvajanje zemlje' ruskog autora I.K.Lebedeva iz 1948. godine, a manjim delom na noviju literaturu i baze podataka o vremenu, događajima i akterima o kojima je reč.
Često su Egipćani vršili ekspedicije i na istok u Palestinu i Siriju. Mnogi faraoni išli su preko tih predela i u Malu Aziju u osvajačkim pohodima. Opisi mnogih pohoda i pobeda sačuvani su na mnogim egipatskim spomenicima. Nažalost, zbog velike vremenske udaljenosti i drugih okolnosti, bliža svedočanstva o otkriću Evrope od strane te prvobitne civilizacije nisu sačuvana tako da nauka nije mogla tačno utvrditi kada i ko je otkrio naš kontinent. Međutim, s obzirom na okolnost da Egipćani nisu bili moreplovci, otkriće Evrope je verovatno usledilo kopnenim putem u vojnim pohodima Faraona preko Male Azije odakle su, došavši do Dardanela i Bosfora, ugledali zelene obale Evrope, koja će potom za njih postati značajan izvor sirovina. Ipak, nema nikakvih naznaka o prelasku Faraona preko moreuza u Evropu. Zbog toga je nauka prihvatila stanovište da su Feničani, koji su živeli pod vlašću Egipćana i za njih obavljali pomorsku trgovinu i vršili pomorske ekspedicije, prvi došli u Evropu i doneli prvobitno svetlo civilizacije. To se dogodilo negde između 20. i 15. veka p.n.e.
Ali, osim vojnih pohoda duž obala sredozemne Azije, u isto vreme u Siriju i Palestinu putovali su i mnogi pojedinci Egipćani. Do našeg vremena sačuvan je jedan papirus u kome je dosta detaljno opisano jedno takvo putovanje. Opis pruža ne samo uvid u goegrafske prostore nego i u dimenziju i detalje ličnog ljudskog iskustva i autentično svedočenje o međuljudskim odnosima tih vremena, koja se danas zamišljaju daleko surovijim nego što su verovatno bila. Taj papirus je poznat pod nazivom ‘’Sinuhitovi doživljaji’’. U njemu piše, kako je, za vladavine faraona Amenemheta I (oko 2000. godine p.n.e.), jedan egipatski velikaš tajno napustio Egipat i pobegao u zemlju Kedem (kedem - kod starih semitskih naroda znači – istok). Opisujući svoje bekstvo, Sinuhit putopisno slikovito iznosi svoje doživljaje. Nekoliko dana je lutao pustinjom ne nalazeći ni staništa ni ljude;.najzad, kaže on, ‘’spopala me je žeđ i ja sam se gušio; grlo me je peklo i ja sam rekao: ‘’to je ukus smrti’’. Uzdigao sam svoje srce i skupio udove kad sam začuo blejanje stada; ugledao sam nepoznate ljude: to su bili stanovnici Azije. Jedan od njih, koji je bio u Egiptu, poznao me je. Dao mi je vode, skuvao mi je mleko. Otišao sam sa njim u njegovo pleme. Prema meni su se dobro ponašali’’.
Dalje Sinuhit izveštava da ga je ‘’jedna zemlja predavala drugoj’’ i tek nakon godinu i po dana dospeo je do Amijenše – kneza Gornjeg Retenua, kako su Egipćani zvali brdovitu Siriju tj. severnu Palestinu. Dalje, piše da je Amijenša lepo dočekao egipatskog emigranta i rekao mu: ‘’Biće ti dobro kod mene – čućeš egipatski jezik’’. Sinuhit je zatim oženjen najstarijom ćerkom gospodara Tonua, dobio dozvolu da izabere najbolji deo kraja te oblasti na granici susedne zemlje. To je odlična zemlja, koja se zove Ajaja. Tu rastu smokve, vinova loza, ima više vina nego vode, ima mnogo meda, maslina i svakojakog voća; bezbrojna su grla razne stoke i obilje ječma i pšenice.
Sinuhitovo kazivanje se ipak ne završava u Aziji nego u Egiptu. Faraon je čuo kako Sinuhit lepo živi u Siriji i molio ga da se vrati, obećavajući mu oprost. Faraon je ubeđivao na povratak svog odbeglog dvoranina tako što će mu, na dan smrti, prirediti svečanu sahranu: ‘’Vrati se u Egipat da vidiš dvor pri kome si bio, da poljubiš zemlju kod svojih velikih vratnica, da zauzmeš mesto među mojim poverenicima. Pa ti si već počeo stariti. Seti se dana smrti, odlaska. Biće ti posvećena noć sa mirišljavim uljima i pokrov iz ruku boginje Tai. Za tebe će biti priređena svečana pratnja na dan pogreba, napraviće navlaku za mumiju od zlata i igrati ‘’muu’’ kod vrata tvoje grobnice. Nećeš umreti u tuđini, neće te Azijati ispratiti do groba, neće te zaviti u ovčiju kožu... Sve to neće ti se desiti. Pobrini se o svom telu i dođi’’. Da li se Sunihit vratio i ‘uživao u divoti svoje sahrane’, ostalo je nepoznato, jer papirus ne nastavlja dalje. nastaviće se
