Izvor: Blic, 28.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zavadi kćeri pa vladaj
Zavadi kćeri pa vladaj
Za većinu žena njihov odnos sa svojom majkom je najkomplikovaniji i najambivalentniji odnos u životu. Bolni odnosi između ćerke i majke u detinjstvu pogubno utiču na razvoj kćerke, na njenu zrelost, na njen celokupni život. Knjiga 'Žene i njihove majke' Viktorije Sekunde (u prevodu Tatjane Marković objavio izdavač 'Doca' iz Beograda) je štivo i lek za svaku ženu, jer ne govori samo o najlepšim majkama, nego i o majkama koje nisu u redu, koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ometaju rast i razvoj svoje kćerke. U njoj su odgovori na mnoštvo pitanja, kao što su: zašto smo nesigurne, slabe, nesamostalne, histerične, zašto radimo pogrešan posao, zašto smo neuspešne i zašto nam partner ne odgovara...? U nekoliko nastavaka 'Blic' donosi najzanimljivije delove iz ove knjige, koji će svakoj ženi, bila uzrasta devojčice ili starice, pomoći da razume i reši najvažniji problem u svom životu.
Ovakve majke traže saradnike obično u okviru porodice u nesvesnom naporu da svoje ćerke održe u greškama. Ova dinamika sestre često postavlja u međusobno sukobljavanje do njihove zrelosti, pri čemu se borba vodi oko toga ko više radi za mamu ili ko više dobija od mame, dok je pravo pitanje kako mama dominira i manipuliše decom. Elizabet Fišel (Elizabeth Fishel), autor knjige 'Ljubav i rivalstvo u okviru porodice i van nje', piše da je ćerkin odnos sa svojom majkom detetov prvi model intimnosti koji određuje ton za ćerkine veze sa braćom i sestrama:
'Roditelji udaljavaju međusobno sestre, tako što jednoj govore o drugoj iza njenih leđa, ogovaranjem ili odavanjem tajni, pravljenjem 'sina' ili 'ćerke' od dece. Prečestim i konstantnim ukazivanjem na jednu kao model drugoj i čak ohrabrivanjem sestara da suviše budu prijateljice... Rivalitet koji vidimo između sestara je bar delimično izraz rivaliteta koje devojčice doživljavaju sa svojim majkama, ali u manje zastrašujućem obliku.
Peti (44) i njena sestra Karen (39) su bile spremne da zajedno budu intervjuisane na temu njihovog odnosa, iako, kao što je Peti to formulisala: 'Mi nismo prijateljice'. Dve žene su potpuno suprotnosti po svojim ličnostima i životnim stilovima. Peti živi u kući sa dvadesetdve sobe na Beverli Hilsu, dok njena sestra živi u Los Anđelesu u atraktivnoj ali daleko skromnijoj kući sa tri spavaće sobe. Petin muž je menadžer u filmskoj kampanji, do koje ga svakog jutra vozi šofer: Karenin suprug poseduje prodavnicu delova za vodoinstalaterske radove.
Petin i Karenina majka ne uspeva da iznervira Peti, dok Karen, da iskoristim njene vlastite reči, mrzi njenu hrabrost.
Za vreme intervjua ritam razgovora je oslikavao temperamente sestara. Karen, prekida, uzdiše, plače; Peti, sluša u kamenoj tišini ili pokušava da ublaži oštrinu sestrinih komentara vezanih za njihovu majku.
Interesantno, ali obe sestre su usvojile određene karakteristike majke, koje obe preziru kod nje i kao da su ih te karakteristike međusobno podelile. Karen je moralista, prosuđuje i vrednuje. Dok je Peti materijalista i njome se može lako dominirati.
Karen kaže: 'Moja majka me, na primer, uvek zove telefonom i kaže mi kako je Peti nabavila nov kauč. Možda ti možeš da nabaviš jedan isti takav'. Ali me nikada ne posećuje jer ne može da kaže svojim prijateljicama kako je moj suprug uspešan i da mi imamo puno novca jer ga u stvari nemamo. Moja sestra je snob kao i moja majka, ona nas nikada ne poziva kod sebe, mi smo suviše obični'.
Peti: 'Ja volim da imam novac, volim slobodu koju novac sa sobom donosi i neću da se izvinjavam za svoju želju da se udam za bogatog muškarca. Sem toga, pozivala sam Karen i njenog supruga kod sebe ali se ona ne slaže sa činjenicom da mi pušimo. Jedan dim i ona odlazi. Ponaša se kao naša majka pokušava da kontroliše moj život pa se ja povlačim'.
Zaista, zajedno, Peti i Karen predstavljaju svoju majku; pri čemu zadržavaju hladnu izolovanost jedna od druge. To je vrsta odvojenost koju je njihova majka uvek ohrabrivala.
Četiri devojčice iz porodice Martin su odrasle jedva poznavajući jedna drugu, rušeći mit da su braća i sestre obavezno i prijatelji. Barbara koja ima 33 godine i prvorođena je kaže: 'Mi smo stranci koji žive pdo istim krovom. Moja sestra i ja nismo bile podrška jedna drugoj. Mi smo se borile za što više topline, sukobljavajući se oko istog majčinskog parčeta hleba. Moja majka se pobrinula da se mi međusobno mrzimo. Ako neko nije bio prisutan, ona bi opisivala njegove mane u detalje, iznova i iznova. Niste se usuđivali da joj okrenete leđa. Ali kao odrasle osobe, žene iz porodice Martin su naučile da ne dozvoljavaju svojoj majci da podiže zidove između njih i nisu dozvoljavale da budu uvučene u diskusiju s njom koja se ticala jedne od njih. Njihova solidarnost izluđuje njihovu majku. Barbara se priseća:
'Jedne godine su moje sestre sa roditeljima prenoćile u mojoj kući. U noći pre Božića, svake godine smo organizovali večeru koju mi je baka pomagala da pripremim. Tog jutra je baka imala moždani udar i hospitalizovana je. Svi smo bili užasno zabrinuti, i vratili smo se kući tek oko ponoći izmoreni. Da bismo se opustili, moje sestre i ja smo popile par pića i počele smo da se zavitlavamo i smejemo. Moja majka, lica zagnjurenog u maramicu, je čula naš smeh, pogledala nas i zacvilela: 'Baka je u bolnici a vama nije stalo. Tada je pogledala direktno u mene, jer me je oduvek najviše mrzela i dodala: Ona čak ne bi ni bila tamo da nije bilo tebe. Naterala si je da skuva svu tu hranu i to ju je moglo ubiti.' NASTAVIĆE SE
Viktorija Sekunda: Zašto nisi prijateljica sa svojom majkom
