Izvor: Blic, 09.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zastrašujući uslovi za osuđenike
Zastrašujući uslovi za osuđenike
Za samo 26 godina, od 1975. do 11. septembra 2001, Amerika je imala više od 160 oružanih vojnih operacija. Činjenica da, u proseku svaka dva meseca SAD vode više od jedne oružane bitke van svojih granica razlog je zbog koga mnogi danas u svetu smatraju da je Amerika globalni siledžija i najmoćniji terorista, kaže Piter Skouen u'Crnoj knjizi Amerike' (uskoro izlazi iz štampe u Narodnoj knjizi iz Beograda (011/8487035; 3226427) 'SAD drži >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rekord na polju agresije, međunarodnog terorizma, masovnih ubijanja, mučenja, zloupotrebe hemijskog i biološkog oružja, narušavanja ljudskih prava...' Razmere američkih zločina su tolike da je jedan analitičar izjavio da 'Svakom američkom predsedniku od 1945. do danas treba suditi kao ratnom zločincu', a jedan fizičar sa Masačusetsa da je 'Američka zastava simbol terora i smrti, straha, destrukcije i ugnjetavanja'. Uprkos tome, kaže Skouen, većina Amerikanac još uvek ne dovodi u vezu američke zločine širom sveta sa događajem od 11. sptembra 2001. Feljton koji sledi donosi najzanimljivije stranice 'Crne knjige o Americi' kojima se opisuje strahote američkih intervencija, od bezrazložnog bacanja dve atomske bombe na Japan, do brojnih slučajeva u kojima su SAD 'sponzorisale državne terorizme i podražavale ubilačke diktature'.
Čak i kada nisu silovani, zatvorenici žive u užasnim i neljudskim uslovima, pogotovo u novoj vrsti američkih 'supermaksimum' zatvora. Deca mlađa od 18 godina često se smeštaju baš u ove novoizgrađene kuće užasa, sudeći po organizaciji za ljudska prava 'Amnesti internešenel'.
Uslovi izolacije u supemaksimalno bezbednom zatvoru Boskobel u Viskonsinu surovi su i nisu u skladu sa međunarodnim standardima, konstatovao je 'Amnesti internešenel' danas, zahtevajući da se iz njega hitno presele zarobljenici ispod 18 godina. Zatvorenicima u Boskobelu nije dozvoljeno vežbanje na otvorenom a svoje rođake mogu da vide samo preko video ekrana. Na najrestriktivnijem zatvorskom nivou, zatvorenici se šalju u samice gde po ceo dan provode u zatvorenim, slabo opremljenim betonskim ćelijama bez prozora, lišeni čitanja, radnog materijala, obrazovnih i drugih programa, čak i satova kako ne bi mogli da prate vreme.
'Ovakvi uslovi bili bi ‘okrutan, neljudski ili ponižavajući tretman’ ako bi se primenili na bilo koji slučaj za duži period i nikada ne bi trebalo da budu nametnuti ranjivim mladim zatvorenicima’', kaže se u izveštaju 'Amnesti internešenela'. Organizacija je primetila da međunarodni standardi sadrže potpunu zabranu primenjivanja kazne smeštanja maloletnika u samicu'.
Kako to da takvi strašni užasi mogu biti u skladu sa vrednostima jednog civilizovanog društva mora da predstavlja pravu misteriju ne-Amerikancima, ali ona postaje manje nerazumljiva ako se pogleda u svetlu fundamentalističkog pristupa dobru i zlu u Sjedinjenim državama. Američki birači, koje grupe poput Hrišćanske koalicije uporno saleću da se suprotstave 'maženju' kriminalaca, neprekidno zahtevaju da njihove izabrane sudije i tužioci nametnu strožije kazne i izmisle još okrutnije, navodno više zastrašujuće, uslove za osuđenike. Zatvorenici koji se žale na svoj tretman iza rešetaka uglavnom se smatraju ili nepouzdanim i stoga im se ne veruje, ili da zaslužuju takvu sudbinu, kakva god da je. Na jedan zaista stvaran način, američki kriminalci su žrtve dehumanizacije tipične za sve neprijatelje u krstaškim ratovima koje ova zemlja vodi. 'Rat drogama' Ronalda Regana iz osamdesetih godina 20. veka proizveo je slične rezultate, kada su desetine hiljada Amerikanaca - uglavnom siromašnih crnaca - zatvarani i osuđivani na kazne koje su često nadmašivale prosečan ljudski vek. U državi Njujork, 'Osoba osuđena za prodaju 60 grama kokaina suočava se sa istom obaveznom zatvorskom kaznom kao i ubica - od petnaest godina do doživotne.'
Duge zatvorske kazne možda su srazmerne za dilere koji vode velike i nasilne oganizacije za distribuciju droge. Ali, većinu zatvorenika osuđenih zbog upotrebe droge u Njujorku čine sitni dileri ili osobe koje su samo marginalno upletene u narko-transakcije - ljudi koji na ulicama prodaju robu za 20 dolara, bivši kuriri koji prenose pakete za malu nadoknadu, ovisnici koji se bave prodajom da bi mogli da zarade za sledeću dozu. Za ove ljude čak i nekoliko godina zatvora može biti nesrazmerno stroga kazna koja narušava suštinsko dostojanstvo ljudi, pravo da budu oslobođeni okrutnog i ponižavajućeg kažnjavanja i pravo na slobodu. Takve kazne su protivne Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, Međunarodnom sporazumu o građanskim i političkim pravima i Sporazumu protiv mučenja i drugog okrutnog, neljudskog ili ponižavajućeg ophođenja ili kažnjavanja'.
Što se smrtne kazne tiče, Amerika je deo malobrojne ali elitne klase država čiji su ostali članovi Kina, Iran i Saudijska Arabija. Ove četiri zemlje zajedno su izvršile 90 procenata poznatih državnih egzekucija u 2001. godini. Kina predvodi ovu grupu sa hiljadama izvršenih smrtnih presuda godišnje; to je daleko najbrutalnija zemlja kada je reč o najstrožim kaznama. Zahvaljujući pooštravanju mera protiv kriminala u 2001. Kina je, između aprila i jula te godine, pogubila 1.781 zatvorenika - 'što je više od ukupnog broja ubijenih osuđenika u poslednje tri godine u ostatku sveta'.
Nastaviće se...
