Izvor: Blic, 09.Maj.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto ste večiti gubitinik
Zašto ste večiti gubitinik
Za većinu žena njihov odnos sa svojom majkom je najkomplikovaniji i najambivalentniji odnos u životu. Bolni odnosi između ćerke i majke u detinjstvu pogubno utiču na razvoj kćerke, na njenu zrelost, na njen celokupni život. Knjiga 'Žene i njihove majke' Viktorije Sekunde (u prevodu Tatjane Marković objavio izdavač 'Doca' iz Beograda) je štivo i lek za svaku ženu, jer ne govori samo o najlepšim majkama, nego i o majkama koje nisu u redu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koje ometaju rast i razvoj svoje kćerke. U njoj su odgovori na mnoštvo pitanja, kao što su: zašto smo nesigurne, slabe, nesamostalne, histerične, zašto radimo pogrešan posao, zašto smo neuspešne i zašto nam partner ne odgovara...? U nekoliko nastavaka 'Blic' donosi najzanimljivije delove iz ove knjige, koji će svakoj ženi, bila uzrasta devojčice ili starice, pomoći da razume i reši najvažniji problem u svom životu.
Druga deca sanjaju da imaju supstitut dobre majke koja će ih spasiti. Ponekad je to baka ili tetka ili nastavnica. Za Lauru, koja je podizana u duhu romanskog katolicizma, to je bila Sveta Meri.
Laura je bila sedmo od osmoro dece koji su rasli u jednoj od najsiromašnijih država Apalačije. Bilo je dana kada su deca odlazila u školu gladna, i dolazila iz škole u kuću u kojoj nije bilo hrane. Ponekad su išli bosi jer nije bilo cipela koje su mogli da naslede od starijih braće ili sestara. Ona je bila stidljivo dete koje je pokušavalo da bude savršeno da je majka ne bi premlaćivala. Njen život je bio jedan od najtmurnijih koji sam čula u mojim intervjuima. Laura (42) se priseća:
'Imala sam to specijalno drvo u dvorištu, i kada sam bila mala devojčica imala sam običaj da sedim pod njim i da čekam Svetu Devicu Mariju da se spusti sa neba i da me spase od moje majke. Mislila sam 'ovo je savršeno mesto; ako će se bilo gde pojaviti, to će biti ovde'. Otišla bih tamo, sela i čekala na nju.
Polušaljivo je dodala: 'Kučka nikad nije došla'.
Do današnjih dana Laura ne može da natera sebe da se naljuti na svoju majku ili na okolnosti koje su stvorile njen doživljaj straha i napuštenosti. Umesto toga ona okrivljuje sebe za sve što joj prouzrokuje bol. Ako nečija kola pređu na njenu stranu, to je zbog toga što ona 'vozi nepažljivo'; ali je muškarac odbije ili odbaci to je zbog toga što je ona 'gubitnik'.
Laura ne može da odvoji ono što je ona, od deteta koje je morala da bude, da bi preživela. Ona još uvek sebe vidi kao lošu osobu. Zašto se tako očajnički drži realnosti koja više ne postoji? Po rečima doktorke Džejn B. Abramson (Jane B. Abramson) psihologa: 'Ako možete da osećate bilo kakvu emociju, osećate neko ništavilo, što je smrt, i na taj način se veza sa majkom održava. Ta odvratna umrtvljenost je zastrašujuća, može da dovede do osećanja nepostojanja, pa je bilo šta bolje nego to, čak i najnegativnije osećanje'.
'Tužna stvar' je, po rečima doktorke Marijane Gudman (Marianne Goo- d- man): 'ta što postoje ćerke koje nastavljaju da se trude. One nastavljaju da udaraju svoje glave u isti okrvavljeni zid iznova i iznova, ne samo u svojim odnosima sa majkama već i u odnosima sa drugim osobama. Često biraju potpuno iste ljude, tragaju za potpuno istom situacijom u pokušaju da promene ishod. Ali ono što u stvari rade je ponavljanje prošlih ishoda, jer još uvek štite svoje roditelje. Još uvek pokušavaju da svoje roditelje održe 'dobrim' i zbog toga su spremne da same budu 'loše'. One ne žele da priznaju da ih njihove majke ne vole. Umesto toga okrivljuju sebe. Često kažu: 'Ja nisam bila vredna ljubavi. Bila sam užasno dete'. Neprestano nalaze izgovore za svoje majke.
Lažni self je tabu o lošoj majci okrenut unutra. I s obzirom da svim mi ponavljamo tokom celog svog života, ono što smo naučili u detinjstvu, osim ako se ne obratite za neku vrstu profesionalne pomoći, kada nastavite da funkcionišete kao lažni self, nastavljate da budete dete. Vi naučite da vaša majka ne može da vam dozvoli da se sami dobro osećate; ali ne naučite zašto je ona takva. Na taj način prihvatate internalizovanu poruku koja u budućnosti nastavlja da šalje signale da ste vi loša devojčica, a da je majka uvek u pravu. Kao i fobija i ta poruka se sve više pojačava, dok ne dođe vreme kada postaje automatska i lažni self pobeđuje.
U periodu odraslosti ovim distorzijama se plaća užasna cena. Po rečima doktora Garbarina: 'Ne bi za mene bilo iznenađenje da deca koja misle da je to njihova greška imaju više problema da prevaziđu zlostavljanje. Osnovno pomoć mnogih terapeutskih intervencija za decu je prihvatanje poruke: da definišu realnost i kažu da je odrasla osoba, u ovom slučaju roditelj, odgovoran, a da deca ne bi trebalo da budu smatrana odgovornim'.
Deca su naučena da veruju da su njihovi roditelji u pravu tako da, ako su ti isti roditelji manipulativni ili ih loše tretiraju, ta deca nauče da ukinu svoje sposobnosti da 'vide'. Tako da kada odrastu ponekad ne mogu da veruju svojim čulima. Evo šta kaže Dženifer (31):
Ja imam određene slepe tačke. Gubim svoj doživljaj identiteta jer sam bila tako nemoćna u odnosu na majku, koja bi govorila: 'Ali draga, ja samo pokušavam da pomognem'. Instinkti su dobijali etikete da su bolest. Počela sam da i svoju intuiciju označavam kao bolesnu, kao vrlo mlada nešto nije bilo u redu sa mnom. NASTAVIĆE SE
Viktorija Sekunda: Zašto nisi prijateljica sa svojom majkom
.jpg)
