Izvor: Blic, 14.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zasićene masti opasnije od holesterola
Zasićene masti opasnije od holesterola
Zdravlje, vitka linija, energija, snaga, vitalnost... stvar su naših gena, ali u velikoj meri i naše ishrane. Hrana ima moć da podstiče um i podiže raspoloženje; ona može u naš mozak da ubrizga energiju od koje ćemo misliti brže i raditi bolje; može da smiri našu napetost i leči naše bolesti. Uz sve to, hrana je veliki zagađivač našeg organizma. Svetski bestseler 'Hrana vaš čudesni lek' Džina Karpera (Narodne knjige iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Beograda, tel: 011/3227-426;3226-427), koji je u među vremenu postao i domaći bestseler, uči nas kako da hranom lečimo naše bolesti: srca, bubrega, jetre, stomaka..., ali i kako da izlazimo na kraj s našim svakodnevnim stanjima kao što su pospanost, depresija, rasejanost, nemoć, bezvoljnost. U hrni je sve pa Karper, oslanjajući se na najozbiljnija istraživanja uzvikuje: 'Hrana je lek 21. veka!'
Direktor istraživačke grupe u Berkliju dr Robert Superko računa da bi prelaz na kafu bez kofeina mogao da poveća rizik od koronarnog oboljenja srca za oko 10 odsto. To je značajno, kaže on, kada se zna da 20 odsto od 139 milijardi šoljica koje Amerikanci popiju godišnje čini kafa bez kofeina. Dr Superko smatra da je krivac, u stvari, neki nepoznati hemijski sastojak jake robusta kafe od koje se obično pravi kafa bez kofeina. Obična kafa je uglavnom od slabije vrste - arabika.
Međutim, ovi nalazi su uzdrmani nekim drugim skorašnjim istraživanjima, kao što je jedna studija sa Harvarda koja je našla tek nešto malo povećan rizik od koronarnog srčanog oboljenja kod muškaraca koji su pili kafu bez kofeina. Jasna poruka glasi: kafa bez kofeina ne može da reguliše vaš holesterol.
Čokolada- nije kriva. Da li će velika količina čokolade povećati vaš holesterol? Teorijski, da. U stvari, možda i neće, kako proizlazi iz ispitivanja na Univerzitetu Pensilvanija. Istina je da 60 odsto masti u čokoladi čine zasićene masti, ali one uglavnom potiču iz kakao putera. Glavna vrsta zasićene masti u kakao puteru je stearinska kiselina, koja, začudo, kako ispitivanja pokazuju, ne podiže nivo holesterola, čak ga može i spustiti.
Istraživači iz Pensilvanije su to proverili. Posmatrali su mlade ljude sa normalnim holesterolom (ispod 200, odnosno 5,2) koji su jeli ogromne količine čokolade, kakao putera ili običnog putera u toku 25 dana neprekidno. Od ukupnog unosa kalorija, 31 odsto su bile iz masnoće putera, čokolade ili kakao putera. To znači, 300 grama čiste čokolade dnevno.
Ipak, njihov holesterol nije značajno porastao posle uzimanja čokolade ili kakao putera. Izgleda da je kakao puter neutralan kad je u pitanju nivo holesterola. Nasuprot tome, prosečni holesterol (uglavnom štetni LDL) raste za 18 jedinica (0,5 prema SI) posle povećanog unošenja putera.
Jaja i holesterol. Koliko su opasne namirnice koje obiluju holesterolom, kao što su jaja, džigerica, kavijar i neka hrana iz mora? Istina je da je hrana bogata holesterolom beznačajan uzrok visokog holesterola u kriv. Pravi neprijatelj su zasićene masti životinjskog porekla - imaju četiri puta veću sposobnost da povećaju nivo holesterola nego gore pobrojane namirnice. U stvari, ispitivanja na Rokfelerovom univerzitetu u Njujorku otkrila su da ishrana bogata jajima podiže holesterol u kriv samo kod dve osobe od pet. To se objašnjava činjenicom da kad unosite mnogo holesterola, vaša jetra automatski izbacuje manje holesterola u krvotok, tako da nivo holesterola ostaje isti ili ne raste mnogo. Dr Pol Hopkins (Paul Hopkins), kardiolog na Univerzitetu Juta u Solt Lejk Sitiju, nedavno je analizirao rezultate 27 studija o ovom pitanju i zaključio da kod ogromne većine osoba unošenje hrane bogate holesterolom ne utiče mnogo na nivo holesterola u krvi.
'Zasićene masti imaju četiri puta veću sposobnost da podignu nivo holesterola u krvi nego holesterol unet hranom' - Džon La Roza, kardiolog, Univerzitet Džordž Vašington.'
Ipak, preterivanje sa hranom bogatom holesterolom nije pametno iz drugih razloga. Pre svega, to može izazvati srčano oboljenje stimulišući krv da formira ugruške, kaže dr Ričard Šikel (Richard Shekelle), profesor epidemiologije u Centru za medicinske nauke u Hjustonu, Univerziteta Teksas. On je takođe utvrdio da osobe koje hranom unose mnogo holesterola (700 mg dnevno i više) kraće žive, prosečno oko tri godine.
S druge strane, fanatično izbegavanje hrane bogate holesterolom može takođe da bude opasno. Iznenađujuće je da ako retko ili nikad ne uzimate hranu bogatu holesterolom, možete dovesti do manjka holina u organizmu, što može oštetiti jetru, kako je utvrdio dr Stiven Zajsel (Stevan Zeisel) sa Univerziteta Severna Karolina. Holin je vitamin iz B kompleksa i ima ga puno u hrani bogatoj holesterolom, kao što su jaja i džigerica. Dr Zajsel je ispitivao zdrave muškarce koji su se pridržavali dijete bez holina u toku tri nedelje; kod njih je našao znake poremećaja rada jetre. Druge studije ukazuju da nedostatak holina u ishrani može loše uticati i na pamćenje i koncentraciju. Holin se pretvara u neurotransmiter (prenosnik informacija u nervnom sistemu) acetil-holin; niski nivoi se povezuju sa slabim pamćenjem i Alchajmerovom bolešću.
Nastaviće se...
