Izvor: Blic, 23.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zamršene ljubavne i novčane afere
Zamršene ljubavne i novčane afere
Ljubavi i bračne prevare srpskih vladara verovatno su, za šire čitateljstvo, zanimljivije stranice naše istorije od njenih političkih borbi i ratova. I dok o ratovima i bunama imamo brojna dela i udžbenike, knjiga prof. dr Radoša Ljušića prva je kod nas koja ovoreno govori o ljubavnim avanturama i prevarama srpskih vladara iz dinastije Obrenovića, Karađorđevića i Petrovića. I nije reč samo o ljubavima već i o rodoskrvnim vezama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ubistvima iz očajanja, polnim bolestima i mnogim drugim pojavama. U nekoliko nastavaka donosimo najzanimljivije epizode iz ove knjige, koju je objavio 'Zograf' iz Niša i koja je, za kratko vreme, doživela dva izdanja. Knjiga se može poručiti na telefone izdavača 018/570-373; 570-225 ili na adresu IP 'Zograf', Majora Gavrilovića 1, 18000 Niš.
Odgovorivši Mihailu, stari knez ga je uveravao da je on njegov najstariji i, uz to zakoniti sin, ali on je dužan da brine i o ostaloj svojoj deci. A što se tiče imetka, otac je pisao sinu: 'Ja imam hvala Bogu dovoljno imanja i za više dečice, nego što mi je Bog do sad poklonio'. Nameravao je da pridoda svojim posedima jednu mošiju od 50.000 dukata carskih, a kasnije i više njih, samo zato 'da moju decu još bolje osiguram'. Pozivao ga je da zajedno ulažu novac u kupovinu zemlje u Vlaškoj, koju će ostaviti njemu na raspolaganje. Na kraju, poučavajući ga, kao što je činio i ranije, otac je sinu skrenuo pažnju na to da je ovo čisto familijarna stvar i da ne bi trebalo dozvoliti nikome sa strane da se u nju meša. Tražio je da pismo pročita majci, kneginji Ljubici, kao i da mu iskreno odgovori. Ovim pismom uspeo je stari knez da primiri mladog kneza i oslobodi ga straha od gubitka očevine.
Teodor je bolovao cele zime 1845/6. godine. Umro je 31. maja 1846. godine u Beču i tu je sahranjen. Smrću Teodora obustavljen je prenos Tomadea na njega, pa je knez Mihailo mogao da bude spokojan.
Držeći se starog oprobanog običaja, knez je udao Danicu 1845. godine za bečkog trgovca Aleksića, uz miraz od 40.000 forinti. Umalo je izbegnut sudski proces zbog visine novčanog obeštećenja i starateljstva nad detetom. Dimitrije Tirka bio je stari svat, a Vuk Karadžić kum. Knez Miloš nije prisustvovao venčanju, ali je došao na igranku s novom ljubavnicom Fani.
Knez Miloš bio je neumoran ljubavnik do duboke starosti. Uvek željan promena, čak i u poodmaklim godinama, knez Miloš je u inostranstvu, pre svega u Beču, izgledao zanimljivo u svojoj živopisnoj kneževskoj odori i u pratnji neobičnih telohranitelja. Vuk Karadžić i knez Mihailo s ne malim naporom sprečavali su ga da neobuzdano troši novac na problematične bečke baronice i sumnjive lepotice.
Najčešće kneževe ljubavnice u Beču bile su mlade devojke, koje su radile kao posluga u njegovim kućama. Jedna od prvih bila je Franciska Hitenberg, zvana Fanika ili Fani. Ta mlada devojka ostala je brzo u drugom stanju i 22. juna 1946. godine rodila mu je sina Alaksaandra Gustava. Još dok je Fani bila blagoslovena nestrpljivi i požudni knez stupio je u ljubavne odnose s drugom mladom služavkom, Sidonijom Rajhel. Da ne bi i previše komplikovao odnose sa Fani, kao da je predosećao nevolje, on joj je platio troškove oko porođaja i odmah joj dao otpremninu.
Malog Aleksandra prilično je zavoleo i o njemu je stalno brinuo. Svom bečkom prijatelju, bankaru Dimitriju Cineru, pisao je: 'Preporučujem malog Aleksandra na Vas, da mu budete mukaet i mati neka ga pazi i radujem se, da je fala Bogu preboleo boginje'.
Fanika je bila veliki trošadžija, pa je učestalo tražila od kneza novac za svoje i detinje izdržavanje. Kad joj je dosadilo da moljaka kneza povela je parnicu na sudu. Bečki sud utvrdio je da je knez Miloš otac Aleksandra na osnovu zakletve Fanike i izjava kneza i njegovog sekretara Konstantina Hadije i, što je zanimljivo, na osnovu očigledne sličnosti deteta i oca. I tako je sudskim putem osigurala sebe i dete.
Iako je vođena parnica između kneza i Fani,a odnosi između njih nisu bili poremećeni. Kad se knez preselio u Vlašku Hitenbergova ga je s Aleksandrom posetila u kupatilu Elepataku (1850). Naredne godine zaprosio ju je Josif Svoboda, ali ona nije htela da se uda dok nije zatražila knežev blagoslov. Obrenović joj je, uz blagoslov, poslao 500 forinti kao svadbeni dar. Udala se 1852. godine, a pose toga gubi se svaki trag njoj i detetu.
Sledeća kneževa ljubavnica bila je Sidonija Rajhel, koja mu je rodila krajem 1846. godine kćer Mariju. Knez je Sidoniji platio porođaj, a potom je prekinuo vezu s njom, davši joj i detetu pristojnu otpremninu, ali bez pismenog dokumenta. Sidonija se potom preudala za Rudolfa Krauza, koji je, kao očuh i tutor maloletne Marije poveo kod bečkih sudova parnicu protiv kneza. Pošto je Sidonija položila zakletvu u pogledu očinstva sud je osudio kneza i naložio mu da plaća izdržavanje u visini od 50 forinti mesečno. Nastaviće se
