Izvor: Blic, 11.Maj.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Začini su prirodni lekovi
Začini su prirodni lekovi
Trave leče većinu bolesti, a lečenje travama je jeftiniji i delotovrniji način od metoda tradicionalne medicine kažu mnogi medicinski straučnjaci. Problem je što na planeti postoji više od 300 000 biljnih vrsta i što čovek malo zna o tome koje trave su melem za koju bolest; čak ni najiskusniji travari ne poznaju više od 1000 do 2000 trava. Knjiga 'Zelena apoteka' dr Džejmsa A. Djuka (Narodna knjiga, Beograd) postala je svetski bestseler >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << upravo po tome što prenosi iskustvo lečenja travama najpoznatijeg svetskog stručnjaka za lekovito bilje. Ona objašnjava kako da prepoznamo medicinske biljke u 'korovu' oko nas i donosi brojne recepte, preporuke i uputstva na koji način i kojim biljkama možemo lečiti bolesti koje svakodnevno napadaju čovečanstvo na kraju XX veka; i posebno one bolesti čije lečenje je preskupo ili pred kojima je naučna medicina nemoćna.
Donosimo nekoliko nastavaka koji sažeto objašnjavaju šta sve sadrži 'zelena apoteka' i kako da koristimo lekove koje nam je sama priroda stavila na raspolaganje.
Pakovanje. U principu, najbolji način da budete sigurni u očuvanje snage biljnog leka jeste da se kupi alkoholna tinktura ili glicerinski ekstrakt. Oni ostaju delotvorni otprilike godinu dana. Isto se ne bi moglo reći za lekovito bilje u vrećicama za čaj, bilje u prahu ili biljne kapsule, ukoliko nisu očuvani uz dodavanje antioksidansa. Oni brže propadaju pod uticajem svetlosti, kiseonika i toplote.
Dodati malo začina. Pored mnogih biljaka koje možete kupiti neupakovane ili u standardizovanom obliku, ima mnogo začina koji su istovremeno i lekovi. Neki od njih verovatno se već nalaze na vašoj polici za začine. S izuzetkom paprike, belog luka, đumbira i kurkuma, u Sjedinjenim Državama oni nisu dostupni kao standardizovani ekstrakti i, opet s izuzetkom belog luka, većinom su to tropske biljke koje ne uspevaju dobro u ovom podneblju. Zato ćete verovatno morati da ih nabavite u neupakovanom obliku ili u vidu praha.
Najkvirc. Ova tropska biljka ima kompleksnu aromu, i korisna je za lošu probavu.
Kardamom. Skup začin, može da bude blago stimulativno sredstvo.
Cimet. Ovaj običan, ukusan začin ima antimikrobno dejstvo i može da utaži uznemirenost želuca.
Karanfilić. Pokazalo se da karanfilić ima antiseptička dejstva i da deluje protiv bolova.
Beli luk. Zasluženo nazvan ruskim penicilinom, ova opora lukovica korisna je u suprotstavljanju našim glavnim ubicama bolestima srca i raka.
Đumbir. U svetu najbolje preventivno sredstvo protiv mučnine. Đumbir je takođe koristan u lečenju artritisa.
Papričica. Ovaj začin uklanja bol pomoću tri različita mehanizma.
Susam. Semenke ove biljke su veliki izvor antioksidanasa i drugih hemikalija terapeutskih svojstava.
Kurkuma. Ovaj žuti začin puno obećava u lečenju artritisa i šećerne bolesti.
U potrazi za divljim lekovitim biljem. -Traganje za divljim lekovitim biljem poznato je u botaničkom jeziku kao traganje u divljini. Kada tragate u divljini, naravno, ne raspolažete standardizovanim ekstraktima. Ali po mom skromnom mišljenju, fizička i mentalna vežba traganja u divljini, uz duhovnu vezu s biljkom i šumom u kojoj ona raste, omogućavaju terapeutsku moć, koja više nego nadoknađuje nedostatak egzaktnosti.
Kao botaničaru, traganje u divljini ne pričinjava mi nikakvu poteškoću. Dobro poznajem biljke i već više od šezdeset godina tragam za hranom u divljini. Naravno, branje divljih lekovitih biljaka može da bude opasno i ne pokušavajte to dok ne budete sasvim sigurni da možete da identifikujete biljke koje birate.
Savetujem svakome ko zaista nije upoznat s poljskom botanikom da se kloni opasnosti koje nosi branje divljih biljaka. Ali ako znate šta radite, u gotovo svakom delu zemlje možete uzbrati gomilu korisnih lekovitih biljaka samo ako izađete ispred kuće.
Ako niste bliski s biljkama u početku, možete se dobro zabaviti saznavajući više o njima. Većina gradskih oblasti ima botaničke organizacije muzejske grupe, izviđačke družine, klubove za pešačenje ili fakultetske odseke koji drže tečajeve identifikacije lokalnih jestivih i lekovitih biljaka. Poslušajte dugogodišnjeg tragača za hranom: pešačenje je mnogo zabavnije kada možete da žvaćete usput.
Uzgajanje vlastitog bilja u kući. Kao i traganje u divljini, uzgajanje vlastitog bilja donosi vam nestandardizovani neupakovani biljni materijal. Ali, pruža vam i dublju duhovnu vezu sa vašim lekovima od pukog traganja za hranom. Ja sam svim srcem za to.
Bez obzira na to šta uzgajate, baštovanstvo je terapeutski, samoosposobljujući hobi. A prema onome što znamo o um-telo medicini, siguran sam da će biljni lekovi koje sami uzgajamo delovati bolje od bilo kog kupljenog u prodavnici ili pronađenog u prirodi.
Ja volim svoj Biljni vinograd, ali nije vam potrebno imanje niti čak dvorište da biste uzgajali lekovite biljke. Sve što vam je potrebno jeste kuhinjska prozorska daska, gde možete uzgajati aloj u saksiji vašu biljnu opremu za prvu pomoć u slučaju iznenadnih opekotina. (Samo odrežite list, rasporite ga i stavite žutozelenu emulziju lista na opekotinu.) NASTAVIĆE SE
