Izvor: Blic, 09.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrh od 15 oligarha
Vrh od 15 oligarha
Organizovani kriminal u Srbiji je jak i posle ubistva premijera Zorana Đinđića i policijske akcije 'Sablja', tvrdi za 'Blic' Marko Nicović, nekadašnji šef beogradske kriminalističke policije.
Po njegovom mišljenju, jedan od pokazatelja koji potkrepljuje njegovu tvrdnju je činjenica da na ulicama velikih gradova ima dovoljno heroina, a da cena ove droge čak pada. Ranije je gram koštao 50 do 60 evra, a sada se može naći za 40 evra.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />- Drugi faktor koji govori da organizovani kriminal nije ozbiljnije uzdrman je sve veći broj oružanih razbojništava i uopšte porast krivičnih dela sa elementima nasilja. Razbojnici napadaju drsko, u centru grada i usred dana, što ukazuje da se ne plaše policije, odnosno da ne veruju u njenu efikasnost. Zatim, nijedna od velikih afera u koje su bili upetljani ljudi iz politike i visokog biznisa nije razrešena, a krivci osuđeni. Najzad, krijumčarenje ljudi, odnosno seks trafiking, i dalje postoji, a na to ukazuju brojne međunarodne organizacije - procenjuje trenutnu situaciju u podzemlju Marko Nicović.
Tokom ranijih akcija, smatra Nicović, nije u potpunosti razbijena veza policije i podzemlja, koja je tokom protekle decenije obeležila život u Srbiji.
Uprkos tome što su uhapšeni i u toku su suđenja izvesnom broju pripadnika Jedinice za specijalne operacije i Državne bezbednosti, Nicović naglašava da je u zatvoru samo nekoliko kriminalističkih policajaca koji su optuženi za učešće u organizovanom kriminalu.
- Borbom protiv organizovanog kriminala nije ni dodirnuta takozvana finansijska oligarhija u Srbiji. Izvestan broj novih bogataša i dalje ima svoje privatne vojske i odlučujući uticaj na sve važne odluke. Zahvaljujući političkim vezama, novi milioneri mogu sebi da pribave najunosnije poslove, da na vreme uklanjaju eventualni otpor u vlasti, prodaju bajatu robu iz inostranstva i slično. Na vrhu piramide domaćeg organizovanog kriminala nalazi se 15 oligarha, odnosno bogataša koji kontrolišu sve važnije poslove. To su ljudi koji su se brzo obogatili tokom prethodne decenije i nešto više, uglavnom po odobrenju tadašnje vlasti. Veoma bliski sa ovom grupom su izvesni političari, ali je njihova uloga prolazna. Oligarsi te političare drže uz sebe dok su na funkcijama koje mogu da im obezbede korist. Mnogi bogataši su u međuvremenu nabavili opremu za prisluškivanje i u sopstvenoj organizaciji kontrolišu konkurenciju - objašnjava Nicović.
Druga grupa u piramidi organizovanog kriminala je, prema Nicoviću, svojevrsni informacioni servis, odnosno pojedinci iz policije i državne bezbednosti koji poseduju važne podatke. Bivši šef beogradske policije procenjuje da se u ovoj grupi nalazi 60 do 70 aktivnih i bivših pripadnika policije i DB, kao i dvadesetak političara koji su odlično informisani zahvaljujući dugogodišnjem opstajanju na političkoj sceni i funkcijama koje su obavljali.
- Ti ljudi su 'braća po zaveri', a ni oni se ne mogu smatrati siromašnim. Mnogi od njih su tokom vladavine Slobodana Miloševića po zadatku morali da sarađuju sa podzemljem, a neki su to činili iz sopstvenih interesa. Međusobno se dobro poznaju, razmenjuju podatke i prave zajedničke strategije za opstanak u izmenjenim političkim uslovima. Odnos ove grupe sa oligarsima je dvostran. S jedne strane, 'informacioni servis' obezbeđuje razne informacije korisne bogatašima i to menja za novac ili usluge. S druge strane, dobro informisani pojedinci iz policije, Državne bezbednosti ili politike uvek mogu da ucene oligarhe jer poseduju informacije o načinu kako su se ovi obogatili. Na sličan način, odnosno ucenjivanjem da će biti obelodanjeni neki prljavi detalji, mogu se od političara dobiti usluge kao što je, na primer, odustajanje od krivičnog gonjenja - tvrdi Nicović.
Najnižu grupu u piramidi organizovanog kriminala, prema Nicoviću, predstavljaju 'stajaće vojske'. To su pojedinci koje stalno ili povremeno plaćaju oligarsi.
- 'Stajaće vojske' čine ljudi raznih profila. Među njima ima kriminalaca, bivših vojnika, policajaca i stručnjaka za obezbeđenje, eksplozive, prisluškivanje i druge specijalnosti. Ne znači da oni sede negde teško naoružani, kao prava vojska, i čekaju da budu angažovani. Obično postoji nekoliko telohranitelja koji čuvaju oligarha, dok ostali rade u obezbeđenju objekata, imaju neke druge stalne poslove ili se jednostavno bave kriminalom. Veličina 'stajaće vojske' nije uvek presudna, dovoljno je imati pet-šest ljudi, a pošto su oni povezani sa 'kolegama', taj broj lako može da naraste na pedeset ako zatreba. Ukupan broj konkretnih ljudi koji biva angažovan u 'stajaćim vojskama' je oko 1.000 - kaže Nicović.
