Izvor: Blic, 11.Maj.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vreme određuje materinstvo
Vreme određuje materinstvo
Za većinu žena njihov odnos sa svojom majkom je najkomplikovaniji i najambivalentniji odnos u životu. Bolni odnosi između ćerke i majke u detinjstvu pogubno utiču na razvoj kćerke, na njenu zrelost, na njen celokupni život. Knjiga 'Žene i njihove majke' Viktorije Sekunde (u prevodu Tatjane Marković objavio izdavač 'Doca' iz Beograda) je štivo i lek za svaku ženu, jer ne govori samo o najlepšim majkama, nego i o majkama koje nisu u redu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koje ometaju rast i razvoj svoje kćerke. U njoj su odgovori na mnoštvo pitanja, kao što su: zašto smo nesigurne, slabe, nesamostalne, histerične, zašto radimo pogrešan posao, zašto smo neuspešne i zašto nam partner ne odgovara...? U nekoliko nastavaka 'Blic' donosi najzanimljivije delove iz ove knjige, koji će svakoj ženi, bila uzrasta devojčice ili starice, pomoći da razume i reši najvažniji problem u svom životu.
Da majke i ćerke imaju različita gledišta na svet je stara ideja. Ali žene koje su sada u svojim tridesetim i četrdesetim godinama verovatno imaju manje zajedničkog sa svojim majkama nego bilo koje dve generacije žena u istoriji.
Promene za žene te generacije su bile izuzetne. Žene više nikada neće biti definisane isključivo na osnovu svojih uloga supruga i majki. Niti će više prihvatati nejednaku platu u odnosu na svoje muške vršnjake. Više apsolutno ne postoji oblast, koju rastući broj žena nije osvojio. One sada rade kao pravnici, građevinari, piloti, sudije, policajci, čak i armijski generali čitav rang karijera koje su nekad bile muški bastioni.
Čak i na sportskim igralištima u osnovnim i srednjim školama, devojčice i devojke učestvuju paralelno sa dečacima.
Cela ideja o tome šta znači biti žena je bila promenjena. Ova generacija žena je lomila svoje zube na 'Piluli'. One su učinile da je u mnogo većoj meri prihvatljiva situacija majke koje se nikad nije udala. Preko veštačke oplodnje, svele su 'oca' na njegovu anonimnu spermu, nesentimentalno priloženu banci sperme. Zamenile su ljubav i brak u korist karijere i novca, stavljajući svoje lične ciljeve iznad kolektivnog altruizma.
To je bila generacija za koju je seks mogao da bude usputni izraz prolazne želje, a ne bračna i prokreaciona obaveza. Do vremena kada bi diplomirala na univerzitetu, većina žena bi izgubile svoju nevinost. Osim toga, one nisu želele bilo kakav seks želele su sjajan seks. Ali to je takođe bila generacija koja je zahvaljujući pojavi side, otkrila da seks može biti smrtonosan. Koncept muškosti se takođe promenio: otac je u 40-im godinama ovog veka smatran 'mekušcem' ako bi uzeo usisivač u ruke ili dotakao sudove. Mnogi od današnjih očeva menjaju pelene i mogu da se nađu u delu supermarketa za vegetarijance kako diskutuju o zdravoj ishrani i Alfa klicama.
A kada se suoče sa emocionalnim teškoćama, takvim ćerkama, majka nije jedini izvor utehe. Uz pomoć bezbroj vrsta terapija i grupa samopomoći, ćerke se oslobađaju svojih emotivnih problema u kancelariji stranaca: 'mama' je, u mnoštvu slučajeva, zamenjena sastankom od pedeset minuta.
A što se tiče ljubavne lutrije; dok je ranije nečija majka uticala, čak i određivala, ćerkin izbor partnera, ona je sada često zamenjena ličnim oglasima i agencijama za posredovanje. Američki san mnogih mladih žena je prikazan u liku televizijske zvezde Dajane Sojer (Diane Sawyer), koja se nije udala dok nije postala bogata i slavna usvojim četrdesetim godinama života.
Raz- - mislite o svetu naših majki dok su one smatrane hendikepiranim u trenutku njihovog rođenja, čak i od strane svojih majki, na koje se kultura osmehivala samo ako bi rađale sinove (pri čemu je potpuno ignorisala izuzetno važnu činjenicu da pol deteta određuje otac).
Kada su majke današnjih odraslih žena odrastale, one nisu imale pogodnosti terapije samoizražavanja i 'potrebe da se sve iskaže'. Od tih žena se očekivalo da budu viđene ali ne i čute, da oslovljavaju svoje roditelje sa gospođo i gospodin. S izuzetkom najprosvetljenijih porodica, nisu mogle da govore o svojim željama, svojim seksualnim potrebama, svojim sinovima.
Stavljene u karantin činjenicom svog pola, njihova ženstvenost je bila izjednačavana sa celoživotnom zavisnošću, i kako bi one mogle lako da razumeju svoje ćerke,čiji su životi tako različiti? Kako bi one mogle da prihvate feminističku postvku i obećanje da mogu 'imati sve', kada su one imale tako malo?
Ta starija generacija žena, sada u svojim šezdesetim i sedamdesetim godinama života, smatra svet svojih ćerki stranim na mnogo načina tradicije, pa čak i jezik sa kojim su odrasle je često prevaziđen, kao ključ koji više ne odgovara bravi. Mnoge od njih su prva generacija emigranata, koji su ih vaspitavali u duhu stranih vrednosti i sa stranim akcentima.
'Moji roditelji su došli iz Italije, i moj otac i brat su bili porodični šefovi', kaže Kristina (34).
Moja majka je bila neželjeno dete jer je bila devojčica; u skladu s tim njena vlastita ćerka nije bila važna za nju. Ja sam bila 'manje poželjna', tj. ne tako važna kao moj brat. Ona nikada nije vikala na mog oca. To je bilo suviše zastrašujuće. Njen sin takođe nije bio neko na koga se moglo vikati. Tako da sam ja preuzela glavni udar njene frustracije.
'Jedini način na koji je ona mogla da se izrazi je bila hrana. Za dobru italijansku majku je bilo važno da kuva i da ima porodicu koja mnogo jede. I s obzirom da nije mogla da prisiljava supruga i sinove da urade bilo šta, posebno ne da jedu, trebala joj je debela devojka da pokaže da je uspešna majka. Ja sam izgledala kao da patim od neuhranjenosti. Moja majka je pokušala da me prisili da jedem. Vodili smo monumentalne svađena temu hrane. Pa je tako sa njene tačke gledišta ona bila neuspešna kao majka.' NASTAVIĆE SE
Viktorija Sekunda: Zašto nisi prijateljica sa svojom majkom
