Izvor: Blic, 22.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vreme novih dilera
Vreme novih dilera
Uprkos razbijanju velikih krijumčarskih grupa tokom akcije 'Sablja', srpsko tržište narkotika i dalje je odlično snabdeveno heroinom. Poslove nekada vodećih organizacija preuzeli su javnosti manje poznate grupe i pojedinci, a cena heroina je u blagom padu. Zemunski i surčinski klanovi su, prema podacima iz policijske bele knjige o organizovanom kriminalu u Srbiji, bili najjače kriminalne grupe koje su se bavile krijumčarenjem narkotika. Ekipe iz Surčina >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i Zemuna su bile akteri brojnih oružanih obračuna i likvidacija u srpskom podzemlju.
Najžešće sukobe imali su sa miljakovačkim klanom i na obe strane je bilo mrtvih i ranjenih. Kako je utvrđeno u akciji 'Sablja' i objavljeno u javnosti, ove dve grupe su organizovale švercerski kanal iz Južne Amerike i predstavljale su najorganizovaniju međunarodnu grupu koja se bavila trgovinom kokainom i heroinom u ovom delu Evrope. Zemunski klan je bio prepoznatljiv po tome što je imao najviše članova, a za svoje poslove angažovali su mnoge druge kriminalce iz Beograda, Srbije i Crne Gore. Osumnjičeni su za ubistvo premijera Zorana Đinđića, a optužuju se i za mnoga ubistva, ranjavanja, otmice, razbojništva, iznude, reketiranje, krađe i preprodaja motornih vozila, njihovo vraćanje za novac, teške krađe, nasilničko ponašanje, nedozvoljeno držanje i nošenje oružja, kao i mnoga druga krivična dela. Ipak, najvažniji posao bila je droga i tome su, do raskida, sarađivali sa Surčincima i jednim narko-dilerom koji svoje poslove vodi sam. Policija je utvrdila da je zemunski klan heroin krijumčario iz Turske, Bugarske i Kosova, a prosleđivali su ga prema zemljama zapadne Evrope. Kokain su nabavljali u Južnoj Americi i prodavali ga u zapadnoj Evropi. Osim toga, u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, kao i drugim većim gradovima u Srbiji organizovali su sopstvene mreže ulične preprodaje heroina u manjim količinama. Uprkos stalnim optužbama u medijima, njihove veze sa političkim vrhom zemlje nisu dokazane. U policijskoj belog knjizi svojevremeno je navedeno da izvesni pojedinci samostalno organizuju transport narkotika. Takvi ljudi rade samostalno, odnosno nemaju svoju organizovanu grupu, ali su povezani sa međunarodnim krijumčarima iz Južne Amerike. Neki od njih našli su svoje mesto na uhodanoj balkanskoj ruti i heroin iz Turske, Bugarske i Makedonije preko naše zemlje prosleđuju ka zapadnoevropskim državama, pre svega Nemačkoj i Italiji. Takav diler organizuje nabavku, transport i preprodaju narkotika, ali ne dolazi u kontakt sa drogom i osobama koje ga transportuju.
Posle ukidanja sankcija našoj zemlji i stišavanja ratnih sukoba na ovim prostorima, policija se suočila sa još jednom novom-starom pojavom. Na graničnim prelazima, naplatnim rampama ili u gradovima osetno je povećan broj zaplena droge kod stranih državljana. To je siguran znak da je balkanska ruta, nekada privremeno premeštana ka istoku, ponovo proradila punim kapacitetom kroz Srbiju. U poslednje dve godine Turci, Albanci, Bugari, Makedonci kao kuriri ponovo pokušavaju da najkraćim i najbržim putem stignu do zapadne Evrope i isporuče narkotike. Najnoviji trend na domaćem tržištu je pojava sintetičkih droga, najčešće ekstazija koji je znatno jeftiniji i pristupačniji od heroina. Iako je policija zatvorila fabriku koja je u Srbiji proizvodila ovu vrstu narkotika, to nije ugrozilo snabdevanje tržišta kanalima koji preko severa zemlje dolaze iz Holandije i drugih zapadnoevropskih država. Sicilijanci parama poreskih obveznika preuzimaju trgovinu heroinom 'Trip' za trećinu Amerike
Više od decenije nakon odluke da uđe u trgovinu drogom, a posle dugih i ozbiljnih priprema, sicilijanska mafija početkom sedamdesetih godina prošlog veka počinje masovnu preradu i distribuciju, pre svega heroina. Klanovi kojima je trgovina drogom u vreme priprema bila sekundarna aktivnost preuzimaju do tada dominantnu poziciju 'francuske veze' - klanova korzikanske mafije koji su delujući iz Nice i Marseja snabdevali i Evropu i Ameriku. Zarade su bile enormne. Ranih osamdesetih je baza morfijuma u Zlatnom trouglu koštala 2.000 dolara za kilogram, u Turskoj 3.500 dolara, u Grčkoj već 8.000 dolara, a u Milanu 12.000 dolara. Kada se baza morfijuma pretvori u heroin, kilogram je u to vreme koštao 120.000 dolara na evropskom i čitavih 230.000 dolara na američkom tržištu. Procenjuje se da je sicilijanska mafija početkom osamdesetih preko Njujorka isporučivala trećinu od ukupnog heroina koji je trošen u SAD. Heroin prečišćavan u četiri tajne laboratorije u Palermu donosio je mafiji u razdoblju između 1977. i 1983. godine godišnji neto prihod od 600 miliona dolara samo iz prodaje u SAD. Kako je kasnije otkrila nacionalna italijanska Komisija za borbu protiv mafije, za investicije u preradu i distribuciju droge mafija je koristila novac iz tri izvora.
Prvo, Centralna banka Italije nema ingerencije nad lokalnim bankama Sicilije, pa su velike sume likvidne gotovine bile dostupne za ovakvo investiranje bez kontrole. Drugo, Rim je prebacivao ogromne sume iz budžeta za razvojne projekte, a trećina tog novca 'zbog korupcije i političke inercije', kako navodi Komisija, nije trošena za razvoj, ali je kroz 'klijentske veze' sa korumpiranim političarima stizala do mafije. Treće, četiri mafijaške porodice kontrolisale su 334 poreske kancelarije na Siciliji koje im je iznajmila država i gde nisu zarađivale samo od poreza, nego i od raznih 'provizija agenata'. Ove provizije naplaćivali su bezočno skupo, 10 odsto na ukupnu sumu.
