Izvor: Danas, 30.Dec.2015, 13:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojska RSK nije očekivala napad
Beogradski mediji u prvi mah prikrivaju razmere operacije. Objavljuju se opširni izveštaji o centralnoj proslavi Međunarodnog praznika rada u selu Dubona kod Mladenovca.
Praznične dane u banjama provodi rekordnih pedesetak hiljada gostiju. Na Adi Ciganliji ima 15 hiljada izletnika. Novosađani su masovno izašli u Kamenički park, Subotičani na Palić. Na televiziji se emituju najavljene humorističko-zabavne i muzičke emisije te sportski prenosi. Time se poručuje da je stanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << redovno. Na osnovu ponašanja medija i prvih zvaničnih reagovanja nije teško zaključiti da Jugoslavija ni na koji način neće da se uključuje u sukob.
Milošević, Lilić, Kontić, Bulatović i načelnik Generalštaba Momčilo Perišić objavili su saopštenje u kojem je rečeno da "agresija Hrvatske predstavlja kriminalni akt protiv civilnog stanovništva i grubi napad na ukupne napore usmerene na uspostavljanje mira u regionu, kao i gaženje međunarodnih normi i odluka UN. SR Jugoslavija stoji čvrsto na stanovištu da ne postoji vojno rešenje za krizu na prostoru nekadašnje Jugoslavije i da je trajno i pravedno rešenje moguće postići isključivo kroz mirovni proces, a ne eskalacijom ratnih sukoba".
Vojska Republike Srpske Krajine (RSK) nije očekivala napad, niti je bila opremljena i osposobljena da se suprotstavi. U dva navrata ispaljene su rakete na Zagreb. Poginulo je četvoro civila, ranjeno je nekoliko desetina ljudi, uključujući i turiste iz Rusije i Velike Britanije. Savet bezbednosti od vlade u Zagrebu zahteva da odmah obustavi ofanzivu. Ona je i obustavljena, čim je postignut cilj. Primirje je sklopljeno 3. maja. Dogovoreno je da se dve strane povuku na prethodne položaje. Auto-put će kontrolisati samo mirovne snage. One su obezbedile i koridor za odlazak onih civila koji to žele. Formulacija je krajnje cinična, jer gotovo svi Srbi napuštaju svoja sela i beže preko Save u BiH, na teritoriju Republike Srpske. Samo u prva tri dana maja registrovano je pet i po hiljada izbeglica. Kroz desetak dana - triput toliko.
U operaciji pod nazivom "Bljesak", po hrvatskim zvaničnim podacima, učestvovalo je oko sedam hiljada vojnika i policajaca. Poginula su četrdeset četvorica, ranjeno je njih sto šezdesetak. Na srpskoj strani je, prema istim izvorima, poginulo oko 450, a ranjeno oko hiljadu boraca. Približno hiljadu se predalo. Zagreb ne pominje napade na srpske izbegličke kolone u kojima su poginule desetine civila, žena, dece, starijih lica. Mitropolit Amfilohije tvrdi da je poginulo preko hiljadu i petsto Srba i da je uništeno preostalih 65 srpskih sela. Tamo je ostalo tek oko dve hiljade Srba, uglavnom starih i bolesnih.
Radio-televizija Srbije (RTS) i dnevni listovi u Beogradu, izuzev Naše Borbe, dramu u Zapadnoj Slavoniji i narednih dana potiskuju u drugi plan. Objavljuju se mahom izveštaji iz druge ruke, kao da se sve dešava na drugom kraju sveta.
"Ponašanje Beograda i Knina navodi na zaključak da su bili unapred obavešteni o napadu na Zapadnu Slavoniju", izjavljuje Koštunica. Književnik Dobrica Ćosić tih dana beleži: "Milošević sa svojom kamarilom poltrona i mafijaša i dalje ćuti"... Umesto Miloševića odgovara Borislav Mikelić, predsednik krajiške vlade: "Koalicija Šešelj-Đinđić-Koštunica u sprezi s rukovodstvom sa Pala je glavni nosilac pritisaka za ratnu opciju".
Vladika slavonski Lukijan kroz koju nedelju, u izveštaju Saboru Srpske pravoslavne crkve (SPC), svedoči da je s patrijarhom Pavlom i vladikom bačkim Irinejem išao kod Miloševića da traži zaštitu UN. Predsednik Srbije im je rekao da je autoput otvoren, narod se evakuiše uz pratnju mirovnih snaga i da sve teče po planu.
Srpska dobrovoljačka garda saopštava da je većina njenih rezervista obukla uniforme i stavila se na raspolaganje komandantu Arkanu. Vojislav Šešelj ispratio je 4. maja iz Beograda nekoliko autobusa dobrovoljaca svoje stranke. Ni jedni ni drugi nisu otišli u Zapadnu Slavoniju.
Nisu otišli ni učesnici protestnog mitinga održanog 8. maja u Beogradu, na kojem su Smilja Avramov, Gojko Đogo, Milić od Mačve, Mirko Jović i Vlado Strugar optužili Miloševićevu vlast da je izdala sunarodnike u Hrvatskoj. Patriotskog paradiranja po Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima biće i kasnije, ali ono neće ni na koji način pomoći stradalnicima.
Režimski mediji najčešće ignorišu takve skupove. Snimaju ih strane televizije, kojima su uvek zanimljivi zapaljivi govori i živopisni likovi kakvi se tamo sreću.
Nastavlja se
.jpg)
