Izvor: Danas, 07.Dec.2015, 00:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Verovao je u veličinu Britanije
Čerčil je bio i jedno i drugo, i reakcionar i liberal, jer je u osnovi bio razbojnički viktorijanski vigovac
Vigovci (eng. Whigs) je naziv za nekadašnju političku frakciju, a zatim i partiju u parlamentima Engleske, Škotske, Velike Britanije i Ujedinjenog Kraljevstva. U periodu između 1680-ih i 1850-ih bili su poznati su po velikom rivalstvu sa Torijevcima. U osnovi su zastupali ustavni monarhizam, tako da su se borili protiv apsolutne vladavine monarha. Imali su ključnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ulogu u Slavnoj revoluciji 1688, kada su se borili za svrgavanje kralja Džejmsa II od Engleske, kao protivnici porodice Stjuart, jer su bili katolici. Međutim, do sredine 19. veka njihov politički program je obuhvatio ne samo nadmoć parlamenta nad monarhom i podršku slobodnoj trgovini, već i katoličku emancipaciju, ukidanje ropstva i proširenje jednakog prava glasa (sufraže). Izraz "vigovac" ušao je u politički govor Engleske tokom krize u vezi sa Zakonom o isključenju, 1678-1681. Veruje se da je reč Whig po kojoj su vigovci dobili ime, galskog porekla i da je izvorno značila konjokradica, a neformalno se odnosila na buntovnike koji su hteli da sa trona svrgnu dotadašnje gospodare i sami preuzmu vlast, za koju su tvrdili da im pripada. Čerčil je verovao je u veličinu Britanije, u imperiju i očuvanje okvirno uspostavljenog reda, a sve to u državi u kojoj je odrastao. Verovao je i u nauku i tehnološki napredak i da Vlada treba i mora da interveniše da bi pomogla da se poboljšaju uslovi života ljudima.
Iznad svega je verovao da postoji veza između ta dva cilja - unapređenja i zaštite Britanije i imperije, kao i unapređenja i zaštite dobrobiti ljudi - i da će ovo drugo pomoći da se unapredi ovo prvo. To je osnova vigovskog torijevstva.
Zamislite kakav je život imao prilike da vidi dok je te zimske noći šetao po Mančesteru. Čitao je Siboma Rauntrija 1902, o sudbini siromašnih u Jorku nakon čega je rekao da "mu se kosa dizala od jeze". Do 1906. godine, drastičan porast populacije značio je da je beda u siromašnim krajevima Mančestera mogla samo da se pogorša.
On i Marš su tada videli kuće bez tekuće vode, bez kanalizacije, u kojima bi po deset članova porodice živelo u jednoj sobi. U tom kraju vam je šansa da preživite prvi rođendan bila jedan prema četiri. U tim siromašnim krajevima Čerčil nije samo video samo relativno siromašne ljude - koji su živeli u siromaštvu onako kako ga mi sada shvatamo; već govorimo o apsolutnom siromaštvu: teško, beznadežno siromaštvo koje melje, koje podrazumeva da su bili uskraćeni za čitave kategorije stvari, koje danas siromašni ljudi uzimaju zdravo za gotovo.
Sibom Rauntri bio je veoma strog prilikom odlučivanja ko sa pravom može biti nazvan siromašnim. Govorio je da možete biti kategorizovani kao siromašni samo ako ne možete sebi da priuštite nikakav vid transporta, već kada idete u posetu rođacima ili idete na selo, morate da pešačite. Ako ste siromašni, niste u mogućnosti da kupite poštanske marke da biste poslali pismo; ne biste bili ni u mogućnosti da kupite nikakav duvan ili alkohol; niste mogli da kupite lutku ili klikere ili slatkiše svojoj deci, niti biste imali novca da kupite odeću, osim najosnovnijih stvari. Da bi neko bio klasifikovan kao siromašan, nije smeo da sebi dozvoli da propusti i jedan dan bez rada. Takve stvari su danas nezamislive. Tada su siromašni činili 25 procenata stanovništva.
Nastavlja se
