Izvor: Danas, 24.Nov.2015, 15:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uživao je u duvanu
Možda je ukrao V sa kontinenta - ipak je to bio klasičan Čerčilov vragolasti potez da nešto preokrene, onako kako je to često činio, tako da je taj znak mogao da se čita i kao pobeda, ali i kao "odjebite".
Niti je, iz razloga taštine ili frojdovskog simbola muškosti, mahao svojim cigarama da bi ostavio utisak. NJegov sekretar kaže da je pušio između osam i deset velikih kubanskih cigara dnevno. Čak i ako bi mu ostalo nekoliko centimetara nepopušeno - ovi krajevi su >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << uglavnom bili sakupljani, da bi ih baštovan stavljao u svoju lulu i pušio - to je ipak mnogo: procenjuje se da je pušio oko tri hiljade godišnje, iliti oko 250.000 tokom svog života.
Uprkos svemu tome uspeo je da dođe do svojih osamdesetih godina, a da mu krvni pritisak bude 140/80. Čini se da je njegov organizam predstavljao fizički simbol sposobnosti nacije da se natopi krivicom. Kada već spominjemo falstafovsko ponašanje: postoji jedan zaista opčinjavajući opis, koji je napisao čovek koji je došao u Čartvel da ga intervjuiše, o tome kako je izgledalo posmatrati Čerčila dok kod kuće jede. Uzimao je sve u isto vreme, bez nekog posebnog reda. Zagrabio bi punu viljušku bifteka i pite od iznutrica, zatim bi povukao dim cigare, onda bi dograbio čokoladu, pa otpio malo brendija, zatim još jedno parče mesa - i naravno, sve vreme je pričao.
Kada je njegov smisao za humor u pitanju, kao i duhovitost, pitanje je koliko priča je zaista tačno. Zbog toga je toliko mnogo lažnih priča pripisano Čerčilu - jer se biser formira oko kamenčića istine; ili možda malo više od kamenčića - oblutka.
Ima toliko istinitih priča o Čerčilovom ponašanju da su ti spretni falsifikatori oportunistički iskoristili priliku da dodaju i te lažne, znajući da je ponekad teško razlučiti koje su koje. Tačno je da je 1946. sreo Besi Bradok (Bessie Braddock) - odanu laburističku poslanicu velikih proporcija, koja je jednom prilikom pozivala na to da neki torijevski odbornici budu ubijeni mašinkama - u trenutku kada je bio, kako kažu, "umoran i emotivan".
"Vinstone", rekla je narogušeno, "vi ste pijani." "Gospođo", odgovorio je, "vi ste ružni, a ja ću se ujutru otrezniti". To po današnjim pravilima deluje gotovo neoprostivo surovo; međutim, i treba joj tako jer je bila užasno lična. Ipak, njegov telohranitelj Ron Golding, koji je potvrdio ovu priču, kaže da nije bio potpuno pijan; već je samo malo "lelujao". Svaka mu čast na brzom odgovoru.
F.E. Smit je jednom rekao: "Čerčil je proveo najbolje godine svog života pripremajući ove brzinske primedbe." Ovu je samo izbacio, i time je zaslužio počasno mesto u Dejli ekspresovom istraživanju o najvećim uvredama svih vremena.
Izgleda da je istina i da je napravio šalu na račun lorda čuvara državnog pečata, koji mu je došao u posetu dok je on bio u toaletu. "Kažite lordu čuvaru pečata da sam zapečaćen i da se mogu baviti samo jednim po jednim sranjem", urlao je. Čak i ako nije rekao sve to, napravio je taj štos - državni(privatni) pečat/zapečaćen u privatnosti.
I ovde vidimo njegovu ljubav prema inverziji - premetanju reda reči na neuobičajen način: kao "početak kraja/kraj početka" ili "spreman sam da sretnem svog tvorca; a da li je moj tvorac spreman za veliku avanturu susreta sa mnom, je drugo pitanje"; "mi formiramo naše zgrade dok kasnije naše zgrade formiraju nas"; "Ja sam mnogo više dobio od alkohola nego što je alkohol dobio od mene", i još mnoge druge.
Nastavlja se
