Izvor: Blic, 21.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvesti premije za lov lisica
Uvesti premije za lov lisica
Bolesti koje čovek dobija od životinja, zoonoze, sve više predstavljaju ozbiljan zdravstveni i ekonomski problem za svaku zemlju u svetu.
Do sada je utvrđeno da takvih bolesti ima preko 200. Posebnu opasnost za ljude predstavljaju krpelji i komarci, jer su oni prenosioci skoro svih tih bolesti. O najčešćim bolestima koje čovek naših krajeva dobija od životinja, za čitaoce "Blica", govore najistaknutiji stručnjaci humane i veterinarske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << medicine.
Autor feljtona je Miloje Petrović.
Ipak, neke bi naše propise trebalo menjati. Recimo, kada se zabeleži slučaj besnila kod životinja u nekom regionu, izriče se mera zabrane lova, umesto da se uvede akcija sanitarnog odstrela. Zato treba ponovo uvesti premije za ulov lisica, kako je to bilo kod nas pre 30 godina.
Ne poštuju se dosledno ni odredbe o obaveznom preventivnom vakcinisanju ljudi koji su najčešće u kontaktu sa životinjama. Tako se čak ni svi veterinari ne pridržavaju ove obaveze, čime dovode u opasnost i svoj život. Kao da nas je sve uspavala činjenica da 20 godina nismo imali besnilo kod čoveka u Srbiji.
Borba protiv besnila je skupa, jer serum proizvodi samo nekoliko zemalja u svetu, a vakcinu samo 6, pa je čak uvoze i Amerikanci. Mi u Srbiji već 10 godina u kooperaciji Pasterovog zavoda u Novom Sadu i Zavoda za transfuziju krvi Srbije proizvodimo naš antirabični serum (imunoglobulin) što se može smatrati nacionalnim blagom Srbije, jer je njegova uvozna cena od 1500-2000 DM! Naš serum košta oko 1.500 dinara!Naš narod kaže 'Krčag ide na vodu dok se ne razbije' i toga bi trebalo da budemo svesni, jer mnogi ne poštuju vrlo precizne odredbe o vakcinisanju kućnih ljubimaca protiv ove opake bolesti. Zato su svi stručnjaci jedinstveni u stavu da sve nevakcinisane pse i mačke treba uništiti - pre svega lutalice - dok ne bude kasno.
Sledeći naš problem je naše zdravstveno (ne)vaspitanje, o čemu ima bezbroj primera. Tako su nedavno dva krznara u Novom Sadu i Subotici kupili od lovaca lisice i odmah ih odrali golim rukama zbog krzna, ne sluteći da su lisice bile zaražene besnilom, a to nisu znali ni lovci koji su ih ulovili, pa su svi morali da budu zaštićeni serumom i vakcinom. Ili, opet nedavno, u jednom vojvođanskom mestu krava nije mogla da pomera donju vilicu (što je simptom besnila, ali to treba znati), a komšije su odmah pritekle u pomoć i svako je pojedinačno zavlačio ruku u usta besne krave!
Ovakvih primera ima na pretek. Šta nam je onda činiti?
Našim gradovima i manjim naseljenim mestima luta bezbroj ostavljenih pasa i mačaka i broj ujeda od njih se povećava iz godine u godinu. Zato svako od nas treba da zna da u svakom slučaju ujeda može da se posumnja da je to učinila životinja zaražena besnilom. U tom slučaju treba učiniti sledeće: ako vas ujede, ogrebe ili oliže divlja ili domaća životinja sumnjiva na besnilo, ranu treba odmah isprati bilo kojim dezinfekcionim sredstvom, sapunicom, ili običnom vodom; posle ispiranja rane najhitnije se treba javiti zdravstvenoj ustanovi; sumnjivu životinju treba zatvoriti i pozvati veterinara. Koja je životinja sumnjiva? Svaka koja vas bez ikakvog povoda ugrize ili ogrebe, upozorava dr Lalošević. nastaviće se
