Izvor: Blic, 27.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uprošćavanje složenih ideja
Uprošćavanje složenih ideja
Svako od nas razmišlja i pamti i u snu i na javi, a retko ko se pita kako funkcioniše naš um i kako naš mozak svakodnevno pamti tolike informacije. Knjiga ' Trening uma i pamćenja' Ernsta Vuda (izdavač IP Babun) ne objašnjava samo to, već svakom zainteresovanom čitaocu može pomoći da izoštri svoj um i uveća mogućnosti sopstvenog pamćenja. Tehnike brzog pamćenja su deo drevne indijske baštine mudrosti jer su ih razvili indijski mudraci >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poznati po fenomenalnoj memoriji. Sa nekoliko nastavak iz ove knjige predstavljamo čitaocima Blica najvažnije tehnike pomoću kojih svako ko je zainteresovan, bez mnogo vremena i naprezanja, može višestruko da uveća svoju moć koncentracije i pamćenja.
Kada treba upamtiti mnoštvo stvari po određenom redosledu, kao jedan od korisnih metoda nameće se simbolizovanje apstraktnih i uprošćavanje složenih ideja.
Kao dobar primer primene metoda simbolizacije apstraktnih ideja može da nam posluži postupak grčkog pesnika Simonide, koji je ujedno bio i jedan od najranijih tvoraca sistema pamćenja u Evropi. On je izmislio, između ostalog, jednostavan postupak za pamćenje ideja koje nisu objekat čula, i stoga su teške za pamćenje. Na primer, pripremajući besedu na temu vlade, finansija, pomorskih prilika i neophodnosti mudrije politike tadašnjeg vremena, on ove teme i poglavlja svoje besede nije pokušao da upamti u opštim terminima, već je svaku od njih u glavi predstavio simbolom krunom odnosno skiptrom (vlada), novčićem u opticaju (finansije), slikom broda (pomorske prilike) i figurom Minerve (politička mudrost).
Kada imamo nameru da se poslužimo ovakvim slikama ili simbolima njihova svojstva treba da su nam sasvim jasna, kao što je već ranije objašnjeno, da bi u našoj svesti izgledali što življi i prirodniji. Navešću ovde jedan izvod na tu temu iz dela koje je napisao Džon Vilis sa Magdalen koledža u Oksfordu:
'Idejama treba dopustiti da se nađu u svojim prirodnim okolnostima, onako kako to njihova priroda nalaže; jer što je pisanje lepše, lakše se čita; tako i sa idejama, što se bolje poimaju, u skladu sa svojom prirodom, brže se prizovu u um; a shodno tome i stvari koje pomoću njih označavamo.'
Obraćanje pažnje na kvantitet i položaj ideje leži u osnovi postupka uprošćavanja složenih ideja. Da bismo predstavili vrlo složene slike_arhiva, kao što je bitka, ili veliki blok zgrada, dobro je umanjiti ih u obimu, te tako predstaviti bitku kao borbu nekolicine ljudi, blok zgrada sa nekoliko kuća. Isto tako, ponekad se ukazuje potreba za obrnutim postupkom, zamišljajući male stvari, kao što je mrav, zrno pirinča ili peska, ili kap vode, dobro je zamisliti gomilu mrava, vreću pirinča, peskovitu obalu, ili reku.
Što se tiče položaja, stvari koje uobičajeno vise na zidovima, kao što su slike_arhiva ili suveniri, treba zamišljati isto tako kao da vise na zidu; knjige treba da su na policama; odela u ormarima; stolovi, stolice, sanduci kao da stoje na zemlji; a grobnice, izvore, vinske podrume, rudnike i druge takve stvari, pod zemljom.
'Čovekov um prirodno i neposredno predstavlja direktne ideje svih vidljivih stvari,' piše g. Vilis, tako da je besmisleno izmišljati bilo koje druge, nego je bolje iskoristiti one koje se već same nude. Ako neki čovek čuje priču o pomorskoj bici, zar on odmah pred očima nema more, brodove, dim iz topova, i druge stvari koje su u takvoj prilici očigledne? Ako se pak priča o vojnom manevru, neće li slušalac pred očima stvoriti sliku polja, prepunog vojnicima koji marširaju ratnim korakom?'
Složene ili apstraktne ideje možemo lako redukovati i ogoliti do jednostavnog simbolizma. Sportista se može predstaviti loptom. Učenje se može prikazati tablom za pisanje; umetnost statuom ili slikom; muzika violinom; pozorište maskom; konjičke trke džokejskom kapom. Hladnoća se može predstaviti komadićem leda; toplota vatrom; svetlost lampom; ljubav srcem; ponos paunom; melanholija slikom tužnog čoveka; proleće zelenim livadama i olistalim drvećem; zima slikom kuća, drveća i zemlje pokrivenih snegom sa ledenom pokoricom. Blizak nam je simbol Pravde, kao device sa velom, mačem i tasovima, i Vremena kao starog čoveka sa srpom, sedim čuperkom na čelu i zastrašujućim krilima.
Kao zaključak ovih zapažanja neka nam posluže navedeni složeni primeri koji pokazaju kako se ideje povezane sa događajima ili pričama mogu prikazati u slikovnoj formi, ne samo u formi reči. Ova tema biće naročito interesantna proučavaocima istorije -
'Milo iz Krotona, slavni rvač koji se prvi ovenčao trijumfom na olimpijskim igrama, kada je zašao u godine prestao je sa intenzivnim vežbanjem. Dok je jednom putovao kroz šume u Italiji naleteo je pokraj staze na jedno hrastovo drvo raspuknuto po sredini. Hoteći da isproba da li je od njegove nekadašnje snage još nešto preostalo, on položi ruke u pukotinu drveta i snažno gurnu ne bi li ga razdvojio na dva dela. No čim je njegov pritisak pr- estao, hrast se snažno izvi i, vraćajući se u svoj prvobitni položaj, zaklopi se, poput kakve zamke, oko njegovih ruku, ostavljajući ga na milost i nemilost šumskim zverima. Nastaviće se
