Izvor: Blic, 22.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ulepšavanje požude
Ulepšavanje požude
Zašto smo više napredovali u kuvanju nego u seksu? Kako su neki ljudi postali imuni na usamljenost? Zašto je radoznalost ključ slobode? Otkud nam ideje gostporimstva? Zašto su prijateljstva između mušakaraca i žena tako krhka? Kako su ljudi pronalazili izlaz iz usamljenosti, straha i besciljnosti nekada, a kako to čine danas? To se neka od pitanja na koja daje odgovor Teodor Zeldin, u izuzetno zanimljivoj knjizi 'Intimna istorija čovečanstva', koju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su preveli Robert Rakočević i Olga Sabo, a objavila beogradska izdavačka kuća 'Geopoetika', Dositejeva 13, (011/635-646, 328-4267, e-mail: geopoet@eunet.yu). Neobična erudicija i ogroman istraživački trud Zeldina omogućili su čitaocima ove knjige i feljtona, koji donosimo, da sagledaju kako se razvijalo ljudsko intimno iskustvo i kako smo došli do današnjih načina osećanja i mišljenja.
Kako se želja koju muškarci osećaju prema ženama i prema drugim muškarcima menjala kroz vekove.Da li će žene, kako im sklonost ka avanturi i velika očekivanja od života budu rasli, neizbežno smatrati muškarce sve manje adekvatnim?
Godine 1968. Patrisija je bila dvadesetogodišnja studentkinja prava koja je toliko uživala u tome da bude na barikadama da je pala na ispitima, ali danas ne žali.
Činjenica da je i sama postala neka vrsta policajca, nakon što je provela mladost demonstrirajući protiv policajaca, pruža Patrisiji prilično zadovoljstvo: barikade nisu posve uzalud srušene. 'Menjam način rada. Nisam ni Šerlok Holms ni Zoro. S moje tačke gledišta mora da ima jednakosti za sve, da neki ne bi pobegli ako plate manje, na uštrb drugih.' Od sto osamdeset poreskih istražitelja u njenom kraju samo je dvadeset žena. Budući da u suštini tog posla leži sukob sa muškarcima, žene oklevaju da se za njega prijave. Ipak, u njenom slučaju nije bio problem to što je žena. 'Ljudi se toliko brinu zbog toga što neko proučava njihove račune da vide samo inspektora, a ne ženu.'
Da li je prestala da mrzi bogataše? Ona dolazi iz udobne sredine kao što je bio slučaj sa mnogim utopistima iz 1968. Kad su poreski službenici stupili u štrajk, nije im se pridružila: njena plata je mala, no ipak sjajna u poređenju sa tim koliko zarađuju ljudi u drugim delovima sveta. 'Jedna devojka mi je u Nju Delhiju umrla pred očima, a prolaznici su je naprosto zaobilazili.' Mogla bi da zarađuje dvostruko više kad bi postala privatni poreski savetnik, ali to bi značilo da radi duže, a čar njenog posla i jeste u tome što joj ostavlja 'vremena da živi'. 'Volim svoj posao. Ne želim da radim ništa drugo. Sarađujem samo sa inteligentnim ljudima.' Primanja joj omogućuju da plati avionske karte. Nema kontinenta, osim južne Afrike, koji nije posetila, ali nikad sa organizovanim turama. Upravo se vratila iz Kenije, a prošle godine su to bili Tajland i Filipini. U idealnom slučaju ona bi provodila šest meseci godišnje u inostranstvu, vodeći život običnih ljudi, 'integrisana' u drugu civilizaciju. 'Ja sam građanin sveta. Ako se negde dogodi nešto bolno, ja to doživljavam lično.' Rasizam joj je veliki, nesnosni neprijatelj.
Ali, u pogledu ličnog odnosa nekog muškarca i neke žene, njena poruka je tužna. Ni njeni vlastiti roditelji nisu imali poruke za nju: kad god bi majku za nešto upitala ova bi joj rekla 'pitaj oca'. Njena majka, s kojom je u dobrim odnosima, rekla joj je još ranije da voli svog muža pa stoga nikad ne donosi odluke a da od njega ne zatraži savet. Patrisija, koja poznaje vlastitu pamet, misli da je njena majka bila nesposobna da donosi odluke. No, odlučnost je u njenom privatnom životu prava napast. Ubeđivanje joj je isto tako zabavno, pa kad raspolaže činjenicama, neće se zaustaviti dok čoveka s kojim je ne natera da se preda. 'Znam dosta o ekonomiji i politici, a kad mu kažem da ne razume, njemu se to ne dopada. Možda bih mogla manje da se razmećem svojim znanjem: izgleda da nisam za to sposobna. To je zato što želim da muškarac pobedi. Želim da on stekne svoj legitimitet.'
Potrošačko društvo ne samo što omogućuje ženama da stalno kupuju nove aparate i odeću, već može takođe da znači i to da se u muškarcima najpre uživa, a da se potom oni, poput nedovršenog jela, škartiraju u kantu za otpatke. 'Sada shvatam da sam konzumirala muškarce.' Njena probirljivost se nije smanjila, ali joj je ukus postao prefinjeniji no ikada.
Nastaviće se...
