Izvor: Blic, 13.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Učila sam da volim sebe
Učila sam da volim sebe
Autobiografska knjiga Vesne Zmijanac 'Kad zamirišu jorgovani' jeste intimna ispovest naše najveće zvezde estrade, kojom kao da je htela da ostavi trag svoje velike i trajne unutrašnje borbe. Razapeta između 'reflektorske fascinacije' kojom je druge uspunjavala i vlastite praznine, Vesna je pokušala da ponudi epilog te borbe, prikriveno se nadajući da njena priča može biti i važna ljudska parabola. Budući da se knjiga završava Bukuljom, koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je njen dom već nekoliko godina, zamolili smo je da za čitaoce 'Blica' nastavi priču, verujući da to može biti podsticaj za drugu knjigu, ali i upozaravajuća ispovest za sve kojima je 'estetika' estrade postala i 'estetika' života.
U jednoj prijatnoj i bolno iskrenoj noći Vesna je definitivno iskoračila ka sebi samoj, učinivši tako jedan od verovatno i najkardinalnijih gestova u svom životu. 'Blic' joj je, naročito u ime 900 hiljada svojih čitalaca, zbog toga veoma zahvalan.
Čime je izazvana tolika muka?- Kad ceo život svedeš na jednu knjigu, ispovediš se, misliš da si sve pregrmeo... Međutim, ima nešto što izađe iz podsvesti - nisi uopšte svestan šta se to dešava. To su strašne stvari! Nagla promena habitusa, navika. Odjednom sve drugačije. Fizičko navikavanje, psihičko navikavanje... To je ta fizička bol! Ja sam pisala knigu dotle, odatle nisam htela. To bi bio doktorat kako se izvlačiti iz gužve. To da vam u jednom intervjuu objasnim nema šanse.
Da li se sećate iz tih dana neke misli koja je bila najdominantnija?
- Da se obesim! Ja sam bila na ivici da se obesim! Mislila sam ako je to - to, onda je to još gore od onoga pre. Još strašnije stanje! Suočiti se sam sa sobom... Suočiti se sa sobom posle svega u životu, priznati sebi sve greške i menjati se posle... Lele, taj proces menjanja! To osvešćenje!
Puno sam čitala. Ali, prave knjige! Kad samo pomislim kakvih sve ima, pa savetuju uradite ovo, uradite ono... pa oni su ludi, to je strašno! Ne smeju uopšte tako olako da dele savete! Labilne ličnosti samo mogu da štranglu ponesu tamo kud su krenuli, i uputili se, na te neke puteve. Bilo je zaista i pravih knjiga - vladike Nikolaja Velimirovića, pametnih ljudi, psihologa, Ošoe...
Jeste li pomišljali da se vratite pod reflektore?
- Da sam se vratila nazad, nastavila bih starim putem. Završila bih tamo gde je gde je završio Kvaka ili pokojni Toma Zdravković. Ja sam bila slična njima. Bila sam boemčina. Tipičan ženski boem: šank na orguljama, cigare, viski, nazdravim svima... Takvu su me obožavali i dan danas me obožavaju, s tim što danas znam šta radim. Znam iz koje situacije ulazim u to, znam i u šta ulazim.
Koliko je teško menjati sebe?
- Strašno teško. Ovu zemlju (polazim od sebe) ne može da promeni ni jedna nova vlast, ni stara, ni pozicija, ni opozicija, dok se pojedinačno svaki čovek ne bude promenio. A to je tako teško, ljudi moji! Ja živa nisam za našu zemlju! Mi smo zagazili ovako kako sam ja bila zagazila. Ovi obični ljudi.... Ja sam imala i odgovornost neku da se vadim, da budem normalna tih dva, tri sata koliko pevam. Da budem kol'ko - tol'ko zdrava i prava dok sam u emisijama, dok pričam s novinarima... Zamisli beznadežne slučajeve koji nemaju šta da rade, samo sede jedu i piju i tako dani prolaze... Taj da se promeni! Može da dođe... da se probudi Isus Hristos... A njega treba videti. Njega vidi... zna se samo ko. Kad dođe, ko će ga videti?!... Ako bude takvih uopšte.
Imate li danas osećaj da je čitav period pre Bukulje bio laž?
- Velika laž! Kompletna! Kompletna! Prvo mladost - ludost te povede. A kad si mlad, onda si hrabar. Pogotovu kao ja, dete zdravo, poteklo sa sela, puno kondicije, genetske snage, konstitucije ovakve, a kratke pameti... Koliko god da si završio škola i čitao, nema pameti sa 20 godina. Nema! Samo koliko snage imaš da luduješ - toliko guraš!
Da li ste često sanjali isti san dok ste bili na Bukulji?
- Na Bukulji sam se samo molila Bogu da me ne vraća više nazad u pakao. Nema goreg pakla za mene! Ovo, gde je estrada, to je pakao. Sigurna sam da ni kod vas, u novinarstvu, nije ništa bolje, ni u zdravstvu... Mi generalno živimo u jednom paklu! Ništa ne kontrolišemo. Pravo stanje čovekovo više ne poznaje niko.
Koliko su vaše nesrećne ljubavi doprinele tome?
- Oni se tu nikad nisu ni pitali ništa! Uvek sam bila svojeglava preko svake mere i velika, nažalost, samo u svom mozgu. Sve ono što bi muško trebalo da mi obezbedi, ja sam već sama sebi zaradila. Nije trebalo da mi kupi kuću, da mi kupi auto, čarape...Šta to muško meni specijalno da donese kad mi nije trebalo ništa!
A emocionalna razmena?
- Eh! Imala sam problem velikog imena i prezimena, svi su mi se divili. A ja?! Šta se svi divite Vesni Zmijanac, gde sam tu ja? Ja!
I to moje Ja... Dok sam ja našla sebe, pa dok sam to izbrisala... I taj moj ego! Da ja Vesnu Zmijanac, veliku, izbrišem i pretvorim u bivšu, pa i bivšu da ispravim, koja je pogrešno vaspitana, život je usput sredio... Pa to su još tri naredne knjige. Tri knjige! To je takav proces... Samo sam sa sobom! Ko na oštrici noža, ovamo ti je ludilo, ovamo ti je prosvetljenje, imaš samo dva puta. Ovolicko ti treba i za tamo i za ovamo. Ko se uputi na taj put... Teško je, još uvek je teško... Ja sam samo zakoračila.
Koji je bio motiv da ceo svoj život stavite na papir i pokažetega javnosti?
- Uvek sam piskarala. Dnevnike vodim još od četrnaeste godine, to mi je služilo kao podsetnik. Uzela sam i sve novine, ja sam sjajne intervjue davala. Taj deo - moje detinjstvo, koje je bilo nepoznanica novinarima... E, tu jesam bila možda malo surovija, nego što bih sada napisala.
Mislite li na deo gde optužujete oca i majku?
- Da! Sad ne bih bila tako surova, jer... Oprosti im Bože, nisu znali šta rade. Oprostila sam ja njoj, ali teško se čovek oporavlja od tih grešaka. Ne mogu ni da kažem da su to bile neke strašne greške. Mislim da su mnogo više vodili računa o sebi nego o meni. Ne mogu da kažem da mi nisu davali, ali nije bilo ljubavi, nije bilo posvećenosti. Ja još uvek nemam taj odnos zajedništva. Odnos nedeljnog ručka, recimo. Ništa mi to ne znači. Trudim se maksimalno sa mojom Nikolijom da to ne bude tako. Moj odnos sa njenim ocem, bakom i dekom, familijom Jovanović, je besprekoran, upravo da ne bi prošla kao ja.
Zbog nedostatka roditeljske ljubavi ja sam letela, tražila u muškarcima brata, oca...Ko to nije shvatio, a činila sam sve da to shvate, gubio me je. Ja odoh dalje, da tražim to nešto! Zato se i danas vezujem za moju baba Kosu, gore, i Simu, stalno tražim majku.
Da li je i ta želja aplauzom bila ustvari kompenzacija za roditeljsku ljubav?
- Pa, verovatno... Ta potreba da budem voljena, da imam ljubav, iznedrila je Vesnu Zmijanac. Ali ne više jedan čovek, nego dve- sta,trista...Koliko sam ja imala potrebe za ljubavlju, toliku sam masu napravila oko sebe. Zamislite koliko je meni bilo potrebno ljubavi, kad sam ja sludela celu naciju!
A ljubav, onu pravu, dobili niste?
- Nisam. Kad sam shvatila da to nije to, nastao je kolaps. Na početku sam mislila da jeste. Dok sam ja shvatila da nešto nije u redu, zapala sam u još veću depresiju. Oni su crpeli samo ono što je njima trebalo. Nije to ta ljubav! Nije bila obostrana. Ja sam njih volela iskreno, a oni mene zato što dobro pevam. Nije bilo povratne, pozitivne energije koju sam ja slala; vraćala mi se površna. Dala sam celu sebe i... gotovo. Nema više. Istrošena. Nemam snage.
Koliko ste godina imali kad je došao taj prelomni trenutak u vašem životu?
- Imala sam 36 godina. Ljudima se taj proces presabiranja i menjanja, bilansiranja, dešava u 50. - 60. godini zavisi koliko su brzo živeli. Katarza, po pravilu, dolazi prekasno. Nekome nikad, na žalost. Volela bih da svi do nje dođu što ranije. E tad sam shvatila da čoveku ne treba ni tolika roditeljska ljubav, ni tolika bilo čija ljubav. Najvažnija roditeljska dužnost je da te nauči da sebe voliš, poštuješ i ceniš. Da bi vas drugi ljudi voleli, morate da naučite da volite sebe. A kad to naučite - imaćete ljubav i od ljudi, i drveća i ptica, trave, životinja... Da bi uopšte mogli da se dajete na pravi način, morate da volite sebe! Simonida Milojković Nastaviće se
