Izvor: Danas, 10.Nov.2015, 15:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Učenje iz poraza
Sticao se utisak da je Aleksandar Vučić (1970) bio pomalo razočaran i nezadovoljan zbog konstantnih izbornih poraza, ali i frustriran zbog stalne tendencije Šešelja za simboličkim izjednačavanjem svih radikala kroz majice i bedževe.
Ipak, iz svih poraza Aleksandar Vučić je naučio mnogo. Shvatio je da u okvirima radikalske retorike nikada neće dobiti podršku svih faktora potrebnih za izbornu pobedu, a shvatio je i da je za jači izborni rezultat potrebno mnogo više. >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Otuda ne čudi što je upravo Vučić ohrabrio Tomislava Nikolića da "povuče nogu" i krene u formiranje Srpske napredne stranke. Iako se novostvorenoj stranci pridružio među poslednjima, nakon što je izašao iz prividnog jednomesečnog tihovanja u vinskom podrumu u Jajincima i pogazio sopstvenu reč da se više neće baviti politikom, Vučić je odmah preuzeo poziciju broj 2 i pokazao da zna šta mu valja činiti. Postalo je očigledno da je politički sazreo i ispekao zanat. Gledajući one koji su na pravoj strani i upijajući njihove dobre poteze, i još više greške, Vučić je stvorio široku lepezu znanja koja će, kasnije, školski primeniti i zahvaljujući kojima će ostvariti neverovatan uspon.
Osnivanje Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić je dočekao sa imidžom stalnog gubitnika izbora u Beogradu i prilično ratobornog radikalskog megafona, uz istorijsku činjenicu da je krajem devedesetih, u vreme potpune represije koju je režim Slobodana Miloševića sprovodio, bio ministar informisanja u Vladi Mirka Marjanovića. Iako relativno mlad, Vučić je već imao zavidan staž u politici i bilo mu je jasno da sa oreolom gubitnika ne može da postane pobednik. Zato je preduzeo niz koraka usmerenih ka snažnom distanciranju od dojučerašnjih partijskih kolega, nazivajući Šešelja "lažovom", "malim mišem", "monstrumom iz Haga" i sličnim prigodnim epitetima. Prošao je, takođe, kroz fazu "samokritike", revidirajući sopstvene, prilično ekstremne, stavove. Ovo je jedan od ključnih momenata za razvoj Vučićeve političke pozicije, jer, dok je Nikolić u svojoj retorici ostao tvrđi, Vučić je u potpunosti izmenio političke poruke. Od antievropske, njegova retorika postala je oprezno proevropska, a zalaganje za socijalnu pravdu i slobode postalo je centralna tačka Vučićevog diskursa. Takvim manevrom (vrlo moguće uz svesrdnu podršku pojedinih ljudi iz nekadašnje Demokratske stranke), Vučić je postao prihvatljiv sagovornik strancima, alije pritom zadržao svoju populističku crtu. Dakle, zasluge za percipiranje Srpske napredne stranke kao demokratski orijentisane partije idu u najvećoj meri upravo tadašnjem zameniku predsednika, a današnjem predsedniku SNS-a.
Naravno da je Aleksandar Vučić od prvog dana bio veoma svestan da je u zemlji poput Srbije lični rejting preduslov za dobar stranački rejting. Isto tako, Vučić je bio svestan da je u ranoj fazi razvoja za njega najvažnije da uz sebe zadrži tradicionalne radikalske pristalice. Zato je bio izrazito ofanzivno orijentisan, senzacionalistički predstavljajući svaki događaj, bio on pozitivan ili negativan. Istovremeno je, gradeći imidž normalnog čoveka (poznata strategija: "jedan od nas, bolji od nas") uzimao učešće u zabavnim programima namenjenim pre svega lumpenproletarijatu, kao što je šou "Plesom do snova" (mada je i ranije, 2007. godine, zajedno sa Ivicom Dačićem i Velimirom Ilićem učestvovao i u emisiji "Zvezde Granda"). Medijski prostor koji je dobijao u izobilju (moguće opet zahvaljujući pojedinim ljudima iz tadašnje Demokratske stranke) mudro je koristio za plasiranje populističkih poruka.
Nastavlja se
