Izvor: Blic, 06.Maj.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubice u biljnoj medicini
Ubice u biljnoj medicini
Trave leče većinu bolesti, a lečenje travama je jeftiniji i delotovrniji način od metoda tradicionalne medicine kažu mnogi medicinski straučnjaci. Problem je što na planeti postoji više od 300 000 biljnih vrsta i što čovek malo zna o tome koje trave su melem za koju bolest; čak ni najiskusniji travari ne poznaju više od 1000 do 2000 trava. Knjiga 'Zelena apoteka' dr Džejmsa A. Djuka (Narodna knjiga, Beograd) postala je svetski bestseler upravo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << po tome što prenosi iskustvo lečenja travama najpoznatijeg svetskog stručnjaka za lekovito bilje. Ona objašnjava kako da prepoznamo medicinske biljke u 'korovu' oko nas i donosi brojne recepte, preporuke i uputstva na koji način i kojim biljkama možemo lečiti bolesti koje svakodnevno napadaju čovečanstvo na kraju XX veka; i posebno one bolesti čije lečenje je preskupo ili pred kojima je naučna medicina nemoćna.
Donosimo nekoliko nastavaka koji sažeto objašnjavaju šta sve sadrži 'zelena apoteka' i kako da koristimo lekove koje nam je sama priroda stavila na raspolaganje.
Priznajem da biljna medicina nije lišena rizika. Da biste izvukli korist iz lekovitih biljaka, potrebno je da posedujete osnovne informacije o njima. Zatim je potrebno da imate poverenja u lekovite biljke koje koristite i u svakog travara s kojim se savetujete. To se ne razlikuje od konvencionalne medicine, gde je potrebno da imate poverenja u lekara i svaki lek koji uzimate.
Po pravilu, međutim, racionalna biljna medicina bezbednija je od konvencionalne medicine jer su lekovi razblaženiji, pa se na taj način predupređuju neželjena sporedna dejstva.
Ali i dalje morate da budete oprezni kada koristite biljne lekove. Takođe morate da shvatite da stvari mogu da pođu naopako. Postoji bezbroj načina da se od toga zaštitite.
Pre svega, odaberite pravu biljku. Ukoliko niste apsolutno sigurni u identitet lekovite biljke, ne uzimajte je. Ovo pravilo se, naravno, uglavnom odnosi na ljude koji beru lekovite biljke u divljini. Poznato je da su ljudi jeli otrovne ili opasne biljke jednostavno zato što su ih pogrešno identifikovali, uzimajući sasvim drugu biljku od one koju su mislili da su uzbrali. Klasični ubica je otrovna kukuta, koja pre izgleda kao divlji peršun ili divlji paškanat.
Univerzum lekovitog bilja
Iako postoji nekih 300.000 viših biljnih vrsta koje su sve hemijski poznate, lekovita i toksična svojstva su ispitana brižljivo u manje od 10 odsto biljaka. Zaista, dobar travar može da poznaje 1.000 do 2.000 vrsta, retko više.
To znači da kako iskusni tako i neiskusni travar može da načini greške. Ne tako davno, prilikom sakupljanja lekovitog bilja za vreme praktične nastave u Blu Ridž planinama, dole potpisani bio je oduševljen otkrićem 'divljeg ginsenga'. Kasnije, prilikom detaljnijeg ispitivanja, bio sam razočaran kada sam otkrio da je navodni ginseng bio virdžinija puzavica.
Izbegavati bilje tokom trudnoće
Kao opšte pravilo, ne bi trebalo da uzimate lekovite biljke tokom trudnoće dok ne porazgovarate o svom izboru s vašim ginekologom.
Postoji dobar razlog za to. Priličan broj lekovitog bilja može da poveća rizik od pobačaja. Deb Soule, travar iz Mejna, savetuje trudnicama da izbegavaju sledeće lekovite biljke; koru korena žutike, bobice smreke, barsku nanu, vinobojku, rutvicu, senu, božje drvce, buhač, tuju i pelen. To mi zvuči kao dobar savet, a ja bih na tu listu dodao još nekoliko biljaka: balsam od kruške, trstiku, kinesku anđeliku i podofilin.
Takođe je dobro uputstvo ne preterivati s celerom ili peršunom. Korišćenje ovog zdravog povrća u malim količinama neće prouzrokovati nikakva štetna dejstva, ali unošenje veće količine moglo bi, shvatljivo, da prouzrokuje nelagodnosti.
Trebalo bi da ograničite i potrošnju kofeina. Jedna studija pokazala je ono što su istraživači nazvali 'čvrsta povezanost unošenja kofeina tokom trudnoće s gubitkom fetusa'. Čak i samo 163 miligrama kofeina - količina jedne do dve šolje kuvane kafe dnevno - može da udvostruči rizik od spontanog pobačaja.
Kao dodatak, evo još nekoliko 'zabrana' tokom trudnoće: nemojte pušiti, nemojte piti alkohol i, još jednom, ne uzimajte nikakve lekove, uključujući i one koji se prodaju slobodno, izuzev po savetu lekara.
Naravno, travari nisu usamljeni u povremenim greškama. Lekari i farmaceuti takođe ih čine. Ja lično osećam se sigurnije savetujući se s dobro obaveštenim travarom nego kada se konsultujem s većinom lekara.
U pogledu opasnosti od lekova, pročitajte uputstvo na etiketama ili u reklami.
U pogledu identiteta komercijalno pakovanih biljnih proizvoda, posebno onih koji su hemijski standardizovani, ponajviše možete verovati etiketama. Ali čak i sa standardizovanim ekstraktima, kao i s lekovima, postoje veoma mali ali realni izgledi za grešku. NASTAVIĆE SE
