Izvor: Blic, 13.Maj.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uberi biljku i traži oproštaj
Uberi biljku i traži oproštaj
Trave leče većinu bolesti, a lečenje travama je jeftiniji i delotovrniji način od metoda tradicionalne medicine kažu mnogi medicinski straučnjaci. Problem je što na planeti postoji više od 300 000 biljnih vrsta i što čovek malo zna o tome koje trave su melem za koju bolest; čak ni najiskusniji travari ne poznaju više od 1000 do 2000 trava. Knjiga 'Zelena apoteka' dr Džejmsa A. Djuka (Narodna knjiga, Beograd) postala je svetski bestseler >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << upravo po tome što prenosi iskustvo lečenja travama najpoznatijeg svetskog stručnjaka za lekovito bilje. Ona objašnjava kako da prepoznamo medicinske biljke u 'korovu' oko nas i donosi brojne recepte, preporuke i uputstva na koji način i kojim biljkama možemo lečiti bolesti koje svakodnevno napadaju čovečanstvo na kraju XX veka; i posebno one bolesti čije lečenje je preskupo ili pred kojima je naučna medicina nemoćna.
Donosimo nekoliko nastavaka koji sažeto objašnjavaju šta sve sadrži 'zelena apoteka' i kako da koristimo lekove koje nam je sama priroda stavila na raspolaganje.
U redu, imate veliku količinu pitome nane ili bilo čega drugog što raste u vašoj bašti ili na prozorskoj dasci. Šta sada?
Prvo morate da uzberete vaše biljke. Možete da pokidate listove i koristite ih po potrebi. Preuzimanjem običaja od Indijanaca, romantičari među nama vole da se zahvaljuju biljci što nam služi i traže oproštaj što su je osakatili.
U Panami i Peruu, slušao sam kako indijanski šamani pevaju dugačke jednostavne melodije biljkama koje nameravaju da žanju, često okrenuti prema istoku. Najčešće ne smetnem s uma da i biljke imaju životni vek i da njihovi životi održavaju naše.
U stvari, što više režemo listove lekovitih biljaka, to postaju lekovitiji. Botanički, ovo ima smisla jer su lekoviti sastojci sastavni deo samozaštitnog sistema biljke. Branje listova čini da biljka reaguje kao da je napadnuta (što i jeste), tako da proizvodi više sastojaka koji je štite. Studije su pokazale da infekcije, pustošenja insekata i čerupanje listova, pored ostalih napada na biljku, povećavaju sadržaj nekih sastojaka koje smatramo lekovitim.
Vreme branja. Mada neki travari zagovaraju branje bilja u jutarnjim časovima, dok je još rosa na njima, ja se ne slažem s tim. Tada se biljka razblažava vodom, što znači da ima proporcionalno više vode, a manje hemikalija u sušenom stanju. Smatram da najveću koncentraciju biljnih hemikalija, a najmanju vode dobijate kada berete lišće po vrelom, suvom danu, ali pre nego što listovi uvenu.
Korenje je najbolje kada je ubrano u proleće ili u jesen. Kora može biti ubrana u proleće, posebno ukoliko se sastojci koje želite sadrže u živoj kori. Ako sakupljate seme za ishranu, preporučujem da to činite pre nego se osuši i stvrdne. Ali ako ga berete da biste ga posadili naredne godine, a ne da ga koristite odmah, sačekajte da se osuši.
Slobodno koristite sveže biljke, naročito za kuvanje. Sveže kulinarske biljke i začini gotovo uvek bolje mirišu. Takođe možete da ih zamrznete, osušite ili napravite tinkture. (Kod branja svežih biljaka u ishrani obično koristim plastičnu kesu da bi se zadržala vlažnost.)
Čuvanje bilja. Ako nameravate da sačuvate biljke za kasniju upotrebu, jeftinije je da ih osušite. Odložite ih u tamnu papirnu kesu pre nego u plastičnu i napišite ime biljke i datum branja na kesi.
Ako je ne napunite previše, mnoge biljke mogu se osušiti upravo u kesi. Uvek obilazim svoju biljnu baštu sa papirnim kesama pre poslednjeg ubijajućeg mraza, skupljajući biljke za zimske lekove, supe i čajeve. Proverite stanje biljaka zapakovanih u tamne kese posle otprilike nedelju dana, i ako nisu dovoljno suve postaju papirne i mrve se rasprostrite ih na novine ili čistu dasku ili sito na suvom, zasenčenom prostoru, tako da mogu da se osuše pre nego što ih napadne plesan.
Što se tiče uspešnosti sušenja, veliki deo zavisi od lokalnih vremenskih uslova. Po suvom vremenu, biljke mogu da se suše suviše brzo, posebno direktno na suncu. Po vlažnom, a posebno po maglovitom vremenu, možda ćete morati da primenite toplotu sušeći biljke u pećnici da biste izvukli tečnost. Dobro osušene biljke mogu da se čuvaju u papirnim ili u plastičnim kesama. Možete da koristite i staklene tegle sa poklopcima.
Svetlost, toplota i kiseonik su neprijatelji biljnih sastojaka, stoga pohranite svoje biljke u hladnom, mračnom prostoru, kao što su podrum ili orman, daleko od bilo kakvog izvora toplote. Da bi se smanjio kiseonik oko pohranjenih biljaka, napunite tegle što više možete i preručite ih u manje posude kada ih upotrebljavate.
Upotreba lekovitih biljaka veoma je jednostavna. Bilo da ih koristite kao hranu, začine ili pravite čajeve, okoristićete se njihovim lekovitim svojstvima. Nemam ništa protiv uzimanja vitamina i mineralnih dodataka. U stvari, preporučujem ih za mnoga stanja o kojima se raspravlja u ovoj knjizi. Ali tridestak grama voća ili povrća ima mnogo više korisnih sastojaka od pola kilograma prečišćenih dodataka.
Moj omiljeni način korišćenja biljaka jeste jednostavno kao hrana ili umešane u hranu: U Sjedinjenim Dražvama pravi se razlika između hrane i lekova, ali u mnogim slučajevima ovde nema znatne razlike. Da li je beli luk, na primer, hrana ili začin?
Pravilan odgovor je da je on i jedno i drugo. Isto važi za sve kulinarske začine i mnoge od biljaka razmatranih u ovoj knjizi. NASTAVIĆE SE
