Izvor: Danas, 20.Maj.2015, 10:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubeđivanje malih akcionara
Čiji pritisak, iznutra, radnika?
Iznutra, svih ljudi, radnika... Prodali ovi - zaradili toliko, prodali oni, što mi da ne prodamo. Ja lično bih držao to još neku godinu, da je moglo, ali smo iskreno verovali u Berzu kao mesto da se dođe do novog kapitala.
Tri, odnosno faktički dva puta smo pokušali Inicijalnu javnu ponudu - 2003, 2006. i 2007. godine. A pokušali smo i da se listiramo paralelno na Bečkoj berzi. Bili smo i prva kompanija koja je listirana na Premijum >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << marketu, tada smo prihvatili ogromne obaveze, smatrali smo da je to u interesu razvoja Berze, samim tim i naših akcionara, a to bio ogroman dodatni posao.
Naša ideja, kao menadžmenta, bila je samo javna ponuda 2007. godine. Prvi put smo na Berzu izašli na zahtev, da ne kažem pritisak, 2003. kada nas je Agencija za privatizaciju stavila u grupu od osam firmi za privatizaciju kroz inicijalnu javnu ponudu. Ali, to je propalo posle ubistva premijera. Zatim je, 2006. Agencija ponovo bila inicijator, da bi 2007. to bilo učinjeno na inicijativu Tigrovog menadžmenta. Ideju da se izađe na Bečku berzu, takođe, 2007, kroz tzv. duo listing forsirala je Međunarodna finansijska korporacija. Ne možete da zamislite koji su to bili napori, ali sada ispada kao da je sve to bila fikcija.
Zašto na Bečku berzu?
Računali smo da je to primereno nama. Recimo, Komercijalna banka je htela da izađe na Londonsku berzu, ali nije uspela. Mi nismo bili igrači za Londonsku Berzu, čak ni za B listing. Dakle, mi smo prihvatili inicijativu IFC, jer smo računali da je tamo veća tražnja, pa je i cena bolja, kao i da ako probamo neku javnu ponudu pre ćemo uspeti u Beču, gde je veća koncentracija investitora, nego u Beogradu.
Ispostavilo se da naši propisi to ne dozvoljavaju. Što je bilo velika šteta, jer bi to proširilo tržište i bilo bi bolje za nas.
Kako to da niste uspeli da ubedite male akcionare da ne izlazite na Berzu?
U euforiji posle "Knjaza Miloša", Apatinske pivare... da ubedite nekoga da ne ide na Berzu jednostavno nije bilo moguće. Govorili su: ne date nam naše pare... Ko ste vi kao menadžment da kažete: ne može. Strahovita je ta disproporcija između ovlašćenja i odgovornosti - odgovornosti su nesrazmerno veće u odnosu na ovlašćenja zbog velike diversifikacije vlasništva i pasivnosti države kao najvećeg vlasnika. Država se umešala tek krajem 2012. i nakon naše smene.
Po mom dubokom ubeđenju, iza te ideje o izlasku na Berzu i prodaji akcija stajala je namera da se poništi sve što je prethodno urađeno i pokvare relacije sa Mišlenom. Zato smo se mi i borili i izborili za rešenje da pare od prodaje Autogume ne dele akcionarima nego da ostaju u firmi i koriste za razvoj preostalog dela Tigra.
I investicioni fondovi su žurili da što pre prodaju akcije?
Sa njihove tačke gledišta to je normalno. Uzmete pare u trenutku, zaradite, zato postojite, i idete dalje. Mislim da njima nije bilo bitno da se sruši aranžman sa Mišlenom ili uništi Autoguma, nego da dođu do para, a koncept kako je sve postavljeno ih je u tome onemogućavao.
Koliko je trajalo to natezanja sa akcionarima?
Oko godinu dana. Strahovit gubitak vremena, energije i naravno para.
Zar ti mali akcionari nisu videli kako nije u njihovom interesu, odnosno da možda jeste u kratkoročnom, ali da u dugoročnom nije.
Moram nažalost da priznam da s obzirom na to kako se sve završilo ispada da su oni pravilno razmišljali.
S druge strane, nema sumnje da je to tada strašno štetilo kompaniji.
Nastavlja se
