Izvor: Blic, 08.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U sekundi sprženo 100.000 ljudi
U sekundi sprženo 100.000 ljudi
Za samo 26 godina, od 1975. do 11. septembra 2001, Amerika je imala više od 160 oružanih vojnih operacija. Činjenica da, u proseku svaka dva meseca SAD vode više od jedne oružane bitke van svojih granica razlog je zbog koga mnogi danas u svetu smatraju da je Amerika globalni siledžija i najmoćniji terorista, kaže Piter Skouen u'Crnoj knjizi Amerike' (uskoro izlazi iz štampe u Narodnoj knjizi iz Beograda (011/8487035; 3226427) 'SAD drži >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rekord na polju agresije, međunarodnog terorizma, masovnih ubijanja, mučenja, zloupotrebe hemijskog i biološkog oružja, narušavanja ljudskih prava...' Razmere američkih zločina su tolike da je jedan analitičar izjavio da 'Svakom američkom predsedniku od 1945. do danas treba suditi kao ratnom zločincu', a jedan fizičar sa Masačusetsa da je 'Američka zastava simbol terora i smrti, straha, destrukcije i ugnjetavanja'. Uprkos tome, kaže Skouen, većina Amerikanac još uvek ne dovodi u vezu američke zločine širom sveta sa događajem od 11. sptembra 2001. Feljton koji sledi donosi najzanimljivije stranice 'Crne knjige o Americi' kojima se opisuje strahote američkih intervencija, od bezrazložnog bacanja dve atomske bombe na Japan, do brojnih slučajeva u kojima su SAD 'sponzorisale državne terorizme i podražavale ubilačke diktature'.
Pri određivanju meta atomskih napada, uprkos Trumanovoj dnevničkoj zabelešci da će biti gađani samo vojni ciljevi, SAD su odlučile da svoje tajno oružje upotrebe za uništenje ono malo morala preostalog među japanskim stanovništvom. Američko vazduhoplovstvo većim delom je ostvarilo taj cilj još u martu 1945, kada je, u bombardovanju Tokija, poginulo 100.000 civila. Sada je odlučeno da, pri atomskom bombardovanju, mete budu gradski centri i civilna populacija. Hirošima, sa 350.000 stanovnika, izabrana je zbog svoje veličine i rasporeda koji će omogućiti 'da veći deo grada bude ozbiljno razrušen', prema zapisniku sa sastanka Odbora pri projektu 'Menhetn', zaduženog za određivanje meta, održanog 10-11. maja 1945. godine. Razmatralo se i o Kjotu, kao 'intelektualnom centru Japana, čiji su stanovnici pogodniji za shvatanje značaja ovakvog oružja,' pisalo je u zapisniku(...)
Zbog ubeđenosti da je Amerika morala da svetu pokaže svoju novu nadmoćnost, Truman je ignorisao savete da bi izmena uslova predaje i dopuštanje da car ostane na čelu ustavne monarhije okončalo rat najranije u junu 1945 - odluka koja je produžila rat i nepotrebno poslala nove američke vojnike u smrt.
Naređenje da se bombarduje jedan od četiri grada - Hirošima, Kokura, Nigata i Nagasaki - izdato je 25. jula. Dana 6. avgusta, bombardovana je Hirošima. Zbog ratne cenzure, čitavom svetu rečeno je da su SAD novo i užasno oružje upotrebile na 'vojnoj bazi', kako je Truman lično izjavio preko radija 9. avgusta u 22 časa po vašingtonskom vremenu, do kada je i druga bomba već bila uništila Nagasaki. Evo dela Trumanovog govora iz svog obraćanja putem radija:
'Svet će primetiti da je prva atomska bomba bačena na jednu vojnu bazu u Hirošimi. To smo učinili zato što smo hteli da u ovom prvom napadu, koliko je to moguće, izbegnemo ubijanje civila. Ali ovaj napad je samo upozorenje za ono što će tek doći. Ako se Japan ne preda, moraćemo da bacimo bombe na njegovu ratnu industriju i, nažalost, hiljade civila će poginuti. Pozivam japanske građane da odmah napuste industrijske gradove i spasu se od uništenja.'Hirošima nije bila vojna baza, već širok grad u kome je bilo stacionirano 40.000 japanskih trupa. Bomba je uništila grad od centra ka periferiji. Oni blizu centra eksplozije zbrisani su bez traga, one nešto udaljenije ubila je eksplozija ili su sprženi u sekundi. Filmski snimci, koje je načinio jedan japanski fotograf u danima nakon eksplozije (film su uzeli Amerikanci i vratili ga Japancima tek 60-ih godina prošlog veka), pokazivali su ljude kako umiru od trovanja radijacijom, a među njima je bila i nezaboravna slika senke jednog slikara na merdevinama, protegnute ruke, koja je eksplozijom bila spržena o betonski zid. Procenjeno je da je na mestu poginulo 100.000 muškaraca, žena i dece, dok je još 50.000 umrlo od zračenja. Škole, kancelarije, crkve, prodavnice, kuće i fabrike, sve je uništeno. Vazdušne fotografije koje je američko Ratno vazduhoplovstvo načinilo na mestu eksplozije pre i posle aktiviranja bombe, bile su zapanjujuće: slika 'pre' pokazuje živ grad koji diše - lavirint ulica i kuća utonulih u parkove i većih građevina, nalik na fabrike, uz gomilu ljudi. Na fotografiji 'posle' nalazi se ujednačena siva površina, sa jedva vidljivim obrisima glavnih ulica koje ukazuju na nekadašnje prisustvo ljudi. Prva je slika Zemlje, a druga površine Meseca.
Po objavljivanju vesti da je protiv Japana upotrebljena atomska bomba i da je predaja neizbežna, američki vojnici skakali su od sreće i otvoreno likovali, gotovo isto kao što su to učinili i Palestinci kada su 11. septembra čuli vesti o napadima. Niko nije ni mislio na žrtve, koje su ionako pripadale omraženoj naciji u SAD. nastaviće se
