Izvor: Danas, 11.Dec.2015, 15:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U ratu treba da pokaže odlučnost
Konačno su dogovoreni uslovi mira u Versaju - uz zahteve za ogromnom i neotplativom ratnom štetom od Nemačke. Čerčil se nije slagao sa Lojdom Džordžom i američkim predsednikom Vudrou Vilsonom u odnosu na glupost koja je napravljena. Uslovi su bili prestrogi. "Ekonomske odrednice Versajskog ugovora su destruktivne i smešne do tog nivoa da su očigledno postale uzaludne", izjavio je kasnije. To nije samo bilo njegovo predviđanje; to nam govori nešto i o njegovom karakteru i instinktu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << />
U predvečerje njegove epopeje u Drugom svetskom ratu, Čerčil je izrekao svoju čuvenu maksimu da narod "u ratu treba da pokaže odlučnost; u porazu prkos; u pobedi velikodušnost; u miru dobru volju". To nije bilo pretvaranje. On je zaista bio takav. Jedna od najgorih kleveta koje su izrečene na Čerčilov račun jeste da je bio previše ratoboran, pravi ratni huškač, koji bi bukvalno frktao i udarao stopalima po zemlji, prevrtao očima poput uzbuđenog ždrepca i na samu pomisao da može doći do nekog sukoba.
Lako je uvideti zašto ljudi tako pretpostavljaju. Razmislite i prisetite se najvećih događaja iz prve polovine dvadesetog veka - perioda koji možemo nazvati Čerčilovom epohom. Tim periodom su dominirali Prvi i Drugi svetski rat, dva najsramnija i najpogubnija sukoba u kojima je čovečanstvo učestvovalo. Prvi svetski rat je završen sa 37 miliona žrtava širom sveta, uključujući i milion Britanaca. Čitava generacija talentovanih mladih ljudi je likvidirana na poljima Flandrije - mnogi od njih su zdrobljeni ili su ostavljeni u ogromnim anonimnim kosturnicama poput one u Verdenu.
U Drugom svetskom ratu je poginulo još više ljudi - 60 miliona mrtvih, uz pola miliona Britanaca. Britanija je podnela ozbiljne, fizičke i emotivne udarce. Nacija je izgubila četvrtinu svog bogatstva. Kada razmislite o razmerama ovih katastrofa, morate se zapitati ko je u to vreme imao komandu u svojim rukama. Čak i ako smo zaboravili polovinu stvari koje su se dešavale tih dana, Čerčil ne samo da je bio sastavni deo onih koji su upravljali jednim od tih konflikata, već je u oba imao ključnu ulogu. Zaista, kako prolazi vreme od tih sukoba, sve više nam se čine kao da je u pitanju jedan događaj; borbe su se vodile na istim poljima, na isti način, isti su bili povodi, i barem u jednom slučaju, ličnost koja je komandovala je bila ista. Tokom tih jedanaest godina klanice, on je bio taj koji je oblikovao političku i vojnu misao nacije koja je započela taj vek kao najveća vojna sila na svetu; a koja je izašla iz Drugog svetskog rata lišena gotovo svega, osim dobre reputacije svog premijera. On je bio taj koji je spremio flotu za Prvi svetski rat, on je i osnovao i ojačao jedini istinski strateški doprinos Britanije (koji se na kraju katastrofalno završio). Lično je komandovao akcijama tokom Drugog svetskog rata, a sve to na način koji nama danas deluje kao ludost.
On je bio ratni gospodar, i samim tim neki tvrde da je i bio ratni huškač - neko ko se toliko naslađivao ratom da je pomagao da se isprovocira konflikt koji ga je učinio poznatim. To je bila sumnja koju je izrekla žena tog torijevca, kada je napisala da je on drugi Gering, koga pokreće krvoproliće. To je bio i strah onog konzervativnog poslanika koji je 1934. godine napisao da je on izuzetna ličnost - "čovek takve snage da zbog toga čini nedvosmislenu pretnju mirnom rešenju mnogih problema sa kojima se ova zemlja suočava".
Nastavlja se
